Savremeni poslovni svet se brzo menja, pa skoro da više i ne postoje sigurni saveti za budućnost. Ipak, dobra komunikacija je veština na kojoj uvek treba raditi, pogotovo u današnje vreme kada je fokus usmeren na umreženost.  

Oduvek je postojala želja za povezivanjem svih stvari na svetu – od predmeta do osoba. Sada se jasno ispoljava kroz društvene mreže poput Facebook-a i Instagrama, ali i ideje Meta univerzuma.  

Savremeno poslovanje često zahteva timski rad, saradnju sa kolegama i klijentima, kao i sposobnost efikasnog prenošenja ideja i informacija. U tom kontekstu, veštine međuljudske komunikacije postaju ključni faktor uspeha.  

Osobe koje su vešte u komunikaciji često se ističu u profesionalnom svetu, kojim god poslom da se bave. Veštine komunikacije idu dalje od poslovne sfere – one mogu poboljšati i njihove međuljudske odnose u svim aspektima života. To dovodi do boljeg razumevanja, smanjenja konflikata i veće efikasnosti u svakodnevnim aktivnostima. 

Razvijaju se vežbanjem i radom sa ljudima. Ako smatrate da niste komunikativna osoba, ne težite potvrđivanju tog stava, već radite na komunikaciji i promenite svoje razmišljanje o sebi.

Čovek uči tokom celog života, a posebno lako se uči kad si mlad. 

Aktivan rad na razvijanju veština međuljudske komunikacije uključuje: 

• Aktivno slušanje 

Budite usredsređeni na ono što druga osoba ima da vam kaže, a ne na formulisanje vašeg odgovora. Tako ćete na pravi način shvatiti informacije koje dobijate i smisliti adekvatan odgovor. 

Slušanje reči koje osoba izgovara samo je jedan deo aktivnog slušanja. Pored slušanja, morate obratiti pažnju na elemente poput neverbalnih znakova – kao što su izraz lica, držanje tela…

Ti znaci govore mnogo o tome šta neko zaista oseća, misli ili šta mu je potrebno.  

Postavljanje otvorenih pitanja je takođe važan deo aktivnog slušanja. Pitanjima stavljate do znanja da vas zanima šta sagovornik ima da kaže i da želite da nastavite razgovor.  

• Empatija 

Razumevanje tuđih osećaja može se naučiti, razvijati i jačati. Pristup drugima koji uključuje empatiju možda je i najznačajniji potez koji treba povući ako želite poboljšati svoju komunikaciju s drugima, jer kada zaista budete imali razumevanje za druge, navešćete i njih da nastoje da razumeju vas.  

Razumevanje nije isto što i podržavanje. Stavite se u poziciju sagovornika kako biste shvatili sa kakvom osobom razgovarate. Kada u sebi osetite osećanja te osobe, moći ćete da joj odgovorite na način kojim bi odgovorili sebi.

Čovek može da se ni malo ne slaže sa drugim čovekom, ali da ga u potpunosti razume. 

• Veštine verbalne i neverbalne komunikacije 

Komunikacija može biti verbalna i neverbalna. Većina ljudi misli da se najveći deo komunikacije odvija verbalno. Međutim, to nije tačno. Najveći deo komunikacije, više od 70%, odvija se neverbalno.

Za dobru komunikaciju je potrebna usklađenost verbalne i neverbalne komunikacije.  

Razni pogledi i kontakt očima jako su moćni neverbalni znaci koji kontrolišu dalji tok komunikacije, ali I izrazi lica, položaj tela…

Iz stručnog završnog rada Martine Stopić se možete detaljno informisati o komunikaciji, njenim vrstama, značenju neverbalnih znakova… Takođe, postoji i mnogo knjiga na ovu temu.  

• Razvijanje veština za izbegavanje i rešavanje konflikata na konstruktivan način 

Ako nismo dovoljno pažljivi, tokom komunikacije se lako dođe do konflikta. Dok govorimo, mi ispoljavamo skrivene namere, potrebe i želje. Jako je važan odabir pravih reči, jer je i poruka sredstvo komunikacije, a način na koji je poruka prenesena je poruka sama po sebi.  

Izbegavajte optuživanje, vređanje ili agresivnu komunikaciju. Umesto toga, koristite “Ja” izjave kako biste naglasili da pričate iz svoje perspektive.  

Takođe, postavljanje jasnih granica će pomoći u sprečavanju konflikata, jer će sagovornici bolje razumeti šta očekujete od njih (nesvesno uvek nešto očekijemo od sagovornika).  

Ako vidite da sagovornik ima potpuno drugačiji pogled na svet u odnosu na vaš, kao I da se svojih stavova čvrsto drži, prekinite razgovor ili pokušajte da pronađete neku drugu temu oko koje se bar delom slažete.

Ljudi umeju satima da se raspravljaju ne shvatajući da samo gube vreme. 

Virtuelna komunikacija 

U današnjem globalizovanom svetu, često se susrećemo sa virtuelnom komunikacijom, posebno u radnom okruženju.  

Mladi bi trebalo da razumeju kako se veštine međuljudske komunikacije primenjuju u virtuelnom okruženju, uključujući komunikaciju putem e-pošte, video-konferencija i društvenih mreža.

Prednosti ovog vida komunikacije uključuju brzo povezivanje na daljinu, mogućnost povezivanja sa osobama širom sveta i fleksibilnost u vremenu i mestu komunikacije.  

Međutim, izazovi uključuju mogućnost nesporazuma zbog nedostatka neverbalnih signala, poteškoće u održavanju pažnje tokom virtuelnih sastanaka i potencijalne bezbednosne rizike u vezi sa privatnošću podataka. 

Tokom 2020. godine, ljudi su posvetili više pažnje virtuelnoj komunikaciji i konačno shvatili da ona postaje sastavni deo savremenog društva.

Za neke poslove, ova vrsta komunikacije je presudna i bitnija od one uživo. Kako stvari trenutno stoje, čovečanstvo teži tome da ona prevlada u svim sektorima u budućnosti. 

Radite na svojoj komunikaciji 

Kroz aktivno učenje, vežbanje i razvoj veština međuljudske komunikacije, mladi se pripremaju za zahteve savremenog poslovnog sveta, ali i rade na poboljšanju svojih života van poslovnih okvira.  

Veštine komunikacije će im pomoći da ostvare svoje profesionalne ciljeve, razviju lični brend ili budu produktivni u timskom radu.

Svakodnevno se bavite vežbanjem svoje komunikacije kroz govorne vežbe, postavljanje pitanja, čitanje knjiga I članaka na ovu temu… Što više veština imate, to ste slobodniji čovek.

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org. 

*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, novinarka Redakcije.