Koliko puta ste čuli ˶žene su loši vozači˝, ˵žene su previše osetljive˝ ili ˵pravi muškarci nikada ne plaču˝, ˵trčiš kao devojčica˝ ?
Rodni stereotipi predstavljaju široko rasprostranjene generalizovana gledišta i predrasude, o atributima, karakteristikama i ulogama koje polovi treba da imaju. Iako umeju da izgledaju trivijalno i često nam promaknu čak i u svakodnevnoj komunikaciji, oni mogu ostavite duboke posledice po naš život i identitet.
Odavno je naučno dokazano da usvojeni rodni stereotipi tokom detinjstva utiču na to kako deca kasnije razumeju sebe i izbore koje prave kao i na njihovo ponašanje u socijalnom okruženju. Ta činjenica, nažalost svih nas bez obzira kako se identifikujemo, potvrđuje tezu da uprkos naporima da se desi promena i dalje nastavljamo da uzgajamo svet pun neravpravisti i nejednakosti.
Kako rodni stereotipi oblikuju naš identitet
O poreklu i tačnom uzroku postojanja rodnih stereotipa mogu se čuti različite teorije. Sociolozi i istoričari u njima vide nasleđe prethodnih vekova kada se žena smatrala intelektualno slabijom u odnosu na muškarce, dok socijalni psiholozi traže krivce i u biologiji i genetici.
Mnogi roditelji, ponekad i nesvesno nameću decu rodni identitet i pre nego što se ona rode, već prilikom odabira prvog ćebenceta. Zna se unapred da za devojčice ide roze, a za dečake plavo. Sa samo dve godine deca počinju da uklapaju u kalup koji prema društvenim standardima zahteva njihov pol. Studije su pokazale da tokom odrastanja biološki faktori gube na značaju, ali zato kulturološke norme i rodni stereotipi preuzimaju primat u formirannju identiteta.
Postoji četiri osnovne vrste rodnih stereotipa:
- Prva vrsta se vezuje za osobine ličnosti. Od žena se očekuje da budu nežne i emotivne, dok od muškaraca da budu snažni i drčni.
- Zatim se rodni stereotipi naravno manifestuju kroz podelu kućnih poslova. Obično se očekuje da žena brine o deci, kuva i čiste. A muškarci su tu da upravljaju porodičnim finansijama i da vrše sitne popravke.
- Rodni stereotipi imaju neizostavnu ulogu u odabiru zanimanja. Posao nastavnika ili bolničara pogodan je za žene, dok su pilotska kabina, vojna uniforma i inženjerska plata rezervisani za muškarce.
- Poslednja vrsta obuhvata korpus rodnih stereotipa koji se odnosi na fizički izgled. Pod ˵dobrom ribom˝ podrazumeva se mršava i graciozna žena koja je uvek našminkana i doterana. Frajeri su uglavnom visoki i mišićavi momci
Sve četiri vrste rodnih steretiopa mogu se ispoljiti u ekstremnom steretiopnom ponašanju koji se kod žena javlja u vidu hiperžensvenosti, a kod muškaraca hipermaskulinitetu. Hiperženstvenost dodatno odlikuju naglašena pasivnost, nevinost, čednost i koketnost. U slučaju hipermaskulinitet, muškarci su redovno agresivnim, nasrtljivi i neobazrivi sa izraženom potrebom za dominacijom nad suprotnim polom.
Rodni stereotipi ugrožavaju mentalno zdravlje oba pola
Britanska organizacija ˵Fawcett society˝ pokušala je da alarmira svetsku javnost 2019. rezultatima istraživanja o štetnim efektima rodnnih stereotipa na mentalno zdravlje mladih.
Pomalo očekivano ta istraživanja su pokazala veliku korelaciju rodnih stereotipa sa poremećajem u ishrani kao i iskrivljenom percepcijom tela kod mladih devojaka. Posebno zabrinjava da svaka peta četrnastogodišnjakinja poteže za samopovređivanjem kako bi svoje probleme učinila vidljivim. Ipak, najveću uznemirenost izazvali su podaci koji su implicirali da je visoka stopa samoubistva među muškarcima povezana sa rodnim stereotipima.
Time je otvoreno pitanje ˶toksične muškosti˝ o kojoj se do tada samo šaputalo. Ne može se više ignorisati ružna statistika o muškarcima koji su se slomili pod pritiskama društva.
Malu nadu uliva nova globalna studija o adolecentima instituta Žorž Hophinks iz američke države Ilinois. Preko 1000 ispitanika koji su prepoznali benefite rodne ravnopravnosti, prijavilo je manji broj siptoma depresije.
Mladi su istakli da zbog želje za pripadnošču često moraju da prihvataju ustaljene rodne obrase, ali su svesni da oni imaju tu odgovornost da prekinu taj začarani krug.
Kako prevazići rodne stereotipe
E sad na koji način prekinuti taj začarani krug nepoznanica je koja će verovatno mučiti još mnogo generacija. Rodne stereotipe sigurno nikada nećemo istisnuti iz javnog prostora a, možda to nije ni neophodno?
Možda treba da izgradimo imunitet neprekidno jačajući samosvest naših devojčica ili tako što ćemo motivisati muškarce da se priključe borbi koja je kako nam nauka sugeriše i njihova.
Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org.
#Pokreni se!
*Tekst je pripremila i kreirala Jana Paunović , Kreator tekstualnog sadržaja.