Veoma često čujemo da je biti u vezi teško, kao i da, što bi Tolstoj rekao, sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način. Takođe možemo čuti da je biti u vezi lijepo. Međutim, sve više je onih komentara koji ukazuju na nezadovoljstvo u toj vrsti odnosa. 

Toksičnost postoji u tinejdžerskim vezama, dugogodišnjim brakovima, odnosima među članovima porodice, ali i naravno u prijateljstvima. Toksičnost podrazumijeva odsustvo osnovnih karakteristika zdravog odnosa, a takve su: 

• Povjerenje – mogućnost računanja na podršku u dobrim i lošim trenucima.
• Poštovanje – prisustvo ravnopravnosti i uvažavanja odluka i mišljenja.
• Podrška – podsticanje da se ostvare sopstveni ciljevi i namjere.
• Prihvatanje različitosti – ljubav ka osobi onakvoj kakva je, bez pokušaja da bude promijenjena.

Ono što, nažalost, najčešće primijetimo kao neku granicu između toksičnog i zdravog odnosa je nasilje. Pod tom riječju podrazumijevamo nelegalnu upotrebu sile kojom se, sebi ili drugima, čini šteta. Ono takođe predstavlja proces, ne samo jedan akt, odnosno konstantan niz međusobno povezanih i zavisnih događaja koji se odvijaju u određenom kontekstu. Ono se vrši sa namjerom da se nanese bol (psihička ili fizička) određenoj osobi. Za ovakav akt možemo karakterisati dvije stvari, a to su: namjera i povreda. 

Pojam nasilja se može podijeliti na više oblika: 

• Verbalno – prijetnje, vrijeđanje, psovanje, podsmijevanje, zviždanje, ali i neprimjereno dobacivanje. 
• Fizičko – udaranje, čupanje, štipanje, guranje, ubistvo, kao i nanošenje nekih povreda na tijelu. 
• Socijalno – izbjegavanje, ogovaranje, širenje neistina o nekome, isključivanje iz društva. 
• Psihološko – ljubomora, ucjenjivanje, insistiranje na davanju privatnih podataka kao što su npr. šifre ili poruke. 
• Ekonomsko – svi postupci koji onemogućavaju primanje novca, zaposlenje. 
• Seksualno – svaka seksualna aktivnost koja se dešava bez pristanka druge osobe (ili drugih osoba). 

Pojam vrijedan spominjanja je krug nasilja. Sastoji se iz 4 faze od kojih je svaka podjednako bitna za prepoznavanje radi što bržeg i efikasnijeg izlaska iz toksičnog odnosa. 

1. Faza otkrivanja žrtve 

U ovoj fazi počinju uvrede, ljubomora, neki manji incidenti, ali i nezadovoljstvo. Prva faza se može nazvati i fazom izolovanja žrtve. 

2. Faza podizanja tenzije 

Za ovu fazu je karakteristično verbalno zlostavljanje. Pod njim se podrazumijevaju rečenice poput „Ućuti, ubiću te!“, „Bježi mi sa očiju“… Tada se dešavaju i svađe – pri kojima može doći do upotrebe sile nad drugom osobom od strane nasilnika. 

3. Faza akutnog zlostavljanja  

Treća faza – faza akutnog zlostavljanja, ili faza fizičkog nasilja, podrazumijeva udaranje, šamaranje, prijetnje ubistvom, šutiranje, bacanje uza zid ili druge objekte. Uglavnom ovo biva faza kada žrtva shvati da je u toksičnom i nasilnom odnosu. 

Međutim, javlja se još jedna, poslednja, faza ovog začaranog kruga, a to je: 

4. Faza medenog mjeseca 

Faza medenog mjeseca je poslednja faza nasilnog kruga pri kojoj dolazi do prividnog pomirenja nasilnika i žrtve.  

U ovoj fazi je moguće čuti neke od sledećih rečenica: 

„Veoma mi je žao! Nikada nisam htio da te povrijedim. Znaš me dovoljno dugo da znaš da ovo nisam ja! Obećavam da se nikada neće desiti nešto slično ovome…“ 

Na žalost svih žrtava, velikom broju se ovo čini kao kraj nasilja i početak nove, zdrave veze. To skoro nikada nije slučaj pa se faze kruga ponavljaju sve dok se iz toksičnog odnosa ne izađe. 

Tinejdžeri zahtijevaju posebnu pažnju kada je o nasilju riječ, pa ćete u narednim rečenicama čuti više o tome.  

Nasilje u tinejdžerskim vezama se svodi na moć i kontrolu. Dolazi do brojnih irelevantnih scenarija koji se naravno ne bi trebalo događati. U nekima se uključuju najbolji prijatelji, prijetnje, zloupotreba sopstvenih strahova, svaljivanje krivice na nekog drugog, kao i ugrožavanje privatnosti. Iako ono sadrži iste znake toksičnosti u odnosu, podjednako je teško izaći iz njih kao i iz „odraslih“ veza. 

Razlozi ostajanja u nasilnoj/toksičnoj vezi 

Nebitno o kojoj vrsti veze se radi, svaka ima relativno iste razloge ostajanja u istima. Ljudi koji nijesu u toksičnoj vezi misle da je to lako – da se svodi na „Samo ga/je napusti i to je to“. To nije tačno. Svaka od žrtve u odnosu ima svoje razloge zašto u njemu ostaje, kao i zašto se nekome ne povjeri o situaciji u kojoj se nalazi. 

• Smatranje da odnos i nije toliko loš. 

• Strah za svoj život i sigurnost. 
• Smatranje da se vrijedi pomučiti i trpjeti jer taj odnos može preći u nešto više. 
• Strah za porodicu i prijatelje jer nasilnik prijeti da će im nauditi. 
• Razmišljanje samo o partnerovim pozitivnim osobinama. 
• Svaljivanje krivice na sebe. 

• Misli da partner ne može živjeti bez njega/nje, kao i da će se ubiti. 

Kome se obratiti? 

Svi se moramo složiti da nije lako prijaviti ovako nešto, kao ni razgovarati o tome, ali to uglavnom biva jedini izlaz iz toksičnog odnosa, kao i začetak personalnog razvića.  

Drage žrtve nasilja, svi smo uz vas. Molimo vas ostanite jaki i prijavite nasilje – ne sumnjamo da će vam adekvatna pomoć i podrška biti pružena. 

Možete se obratiti: 

• Policiji – 122 (Crna Gora, Bosna i Hercegovina), 192 (Srbija, Hrvatska, Makedonija) 
• Bilo kojoj NVO koja se bori protiv nasilja, predrasuda i koja pruža podršku za nasilne postupke 
• Sigurnim ženskim kućama 

Ukoliko se ne osjećate ugodno pozvati bilo koga od navedenih kontakata, to može uraditi i prijatelj uz vas. 

*Ukoliko si prijatelj nekoga ko trpi nasilje i toksičan odnos, obavezno joj pruži podršku, pomozi prijatelju da prepozna nasilje, informiši se i ti o tome kako se treba ponašati u ovakvim situacijama, pomozi da kontaktira gore pomenute institucije. 

Budite jaki i ne dozvolite da vam život propada u vodu radi nekog drugog. Učinite sebi dobro i prijavite nasilje. 

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn (mada tu smo negde i na Twitter-u) ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org. 

#Pokreni se!

*Tekst je pripremio i kreirao Balša Kićović, Kreator tekstualnog sadržaja.