Obrazovanje bi trebalo da bude ideal i najveća moć nekog društva. Ono je izuzetno važno za svakog čoveka. Obično ga vezujemo za školski sistem. Ipak, da bi uspeo u životu, ne možeš računati samo na školu. Neformalno obrazovanje je važnije od formalnog. Svaka mlada osoba se u jednom trenutku razočara u obrazovni sistem. Samo je pitanje, u kom trenutku. Jednostavno, odjednom shvatiš da te škola u premaloj meri priprema za život, a ti joj posvećuješ toliko vremena. Osetiš se kao da samo trošiš svoje vreme, umesto da ga iskoristiš na nešto šta će ti značiti u životu. Ali, u tom trenutku ulaziš u još veći problem. Ne znaš kako dalje. Ne znaš kako da nadoknadiš ono šta ti škola ne nudi. 

Ne mogu reći da je lako shvatiti šta je najpotrebnije znati, a šta ne u ovom vremenu promena, ali nije nemoguće. Trenutno stanje je premalo prilagođeno budućnosti i nudi malo mogućnosti. Naravno, poenta je da se sam izboriš za svoje sutra i unapređuješ se. I podrazumeva se da je danas sve moguće i na dohvat ruke, ali baš zbog toga mislim da bi i formalno obrazovanje moglo lakše da se izmeni i modernizuje. Tačno, uvedeni su smerovi za informatiku, specijalni predmeti… Ali, suština je i dalje ista. 

Ideja po kojoj je škola osmišljena

Škola je osmišljena za pravljenje radnika. Volela bih da kažem da nije tako, ali, iskreno, verujem u tu ideju. Sve se poklapa. Predmeti su prilagođeni ideji da kasnije to postaneš. 

Profesori se u velikoj meri ponašaju kao nadređeni, šta će u budućnosti biti tvoj šef. Ostajaćeš na poslu po 7, 8 sati baš kao i u školi. Moraćeš da budeš tamo čak i ako osećaš da ne možeš. Bićeš u kolektivu koji ti možda neće uvek prijati, ali nije tvoje da biraš. Neće biti prostora za greške. Baš kao i u školi.  

Stvarno odličan sistem za industrijsko društvo, ali mi živimo u informacionom dobu. Roboti već znaju da pričaju i pišu sastave. Zanimanja za koje nas spremaju uskoro neće postojati. Svako mora da bude toga svestan, 

Treba da znate da od vas zavisi vaše obrazovanje, a ne od škole. Nemojte da dozvolite da vam školovanje upropasti obrazovanje. Znanje jeste moć. Veštine koje imate i informacije kojima raspolažete su vaša moć. Ako sve izgubiš, znanje je tvoja sigurnost da sve možeš opet da obnoviš. 

Pitanje je: koje znanje ti je stvarno od koristi? I na koji način je najbolje dobiti ga? 

Podučavanje

Najpopularniji način za prenošenje znanja je podučavanje. Uvek sam spremna da učim, ali mi nije uvek drago kada me podučavaju. Profesori se specijalizuju za prenošenje znanja, a ne za organizaciju ili primenu tog znanja. Oni su podučavani da podučavaju druge. Kada bi se sistem promenio i kada oni ne bi bili samo podučavani, ne bi podučavali ni druge, već bi ih učili. 

Deca se uče da sami rade, tačnije rešavaju testove i uče sama, a u životu je dosta korisnije kada se radi u timu. Meri se vreme, ocenjuje se tačnost, a ne ideje.  

Razlika između škole i života

Verovatno su svima poznate misli: „Razlika između škole i života je: u školi prvo naučiš lekciju, a onda dobiješ test, a u životu prvo dobiješ test iz kog naučiš lekciju.“ Mislim da se na greškama najbolje uči, a u školi se trudimo da ih izbegavamo. Govore nam da igramo na sigurno i ne pravimo greške. Većina učenika se plaši da odgovori na postavljeno pitanje čak i ako zna odgovor, jer ne želi da pogreši. Neće da zbog te greške bude „napadnut“ od strane profesora ili učenika. 

To je, naravno, pogrešan stav. Ne treba da se plašimo ili stidimo da kažemo ono šta znamo. Takođe, nije dobro kritikovati nekoga ako ne zna, nego mu pomoći da to savlada. Na pojednicu je da poradi na sebi, poveća samopouzdanje i spreči da ga strah savlada, a na profesorima da ne potpomažu pravljenju sterilne atmosfere gde se greške kažnjavaju. Ali, ne mogu, a da se ne zapitam da li postoji neka greška na nivou sistema koja podstiče ovakvo ponašanje, sa obzirom na broj osoba koje razmišljaju tako. 

Kako uopšte možemo da nešto istinski razumemo, ako nikada praktično ne pokušamo, ne vidimo, ne upotrebimo ono o čemu slušamo? Kako da se probudi motivacija i želja za učenjem, ako osoba nije svesna zbog čega bi to radila? Ako ne zna kako se to naučeno može upotrebiti? Koji je uzrok učenja, ako posledica nije upotreba? Ako u suštini ne razume ono o čemu uči, već je to znanje površno i ume samo da ga ponovi? Ako ga zanima nešto drugo, o čemu nema prostora da uči? 

Kada je dete slabije u matematici, a dobro igra košarku, većina ljudi bi odabrala podučavanje iz matematike. Zapravo, trebalo bi da izaberu treniranje košarke. Pametno bi bilo da pomognu svom detetu da napreduje u onome šta mu ide i šta voli, a ne da se fokusiraju na stvari u kojima je slabo. Ne pokušavam da kažem da to dete ne treba da poradi na matematici, već da prvo treba da bude pohvaljeno za ono u čemu je dobro i da mu se pruži šansa da bude još bolje. Koliko bi bilo korisnije da deca godine u kojima postoji najviše potencijala za učenje ne rasipaju na sve po malo, nego se više fokusiraju na jedno. Nisu li tako nastali uspešni ljudi, za koje danas mislimo da su od malena bili genijalci za neku oblast? Jednostavno, još kao deca su radili na određenom polju i tako se razvio veliki talenat.  

Zbog čega bi dete moralo da zna sve i bude najbolje u svemu? Iz kog razloga je bitno da perfektno zna matematiku? Ono je sigurno sposobno da u svemu bude sjajno, ali možda nije previše važno da sve stvari budu sjajne za njega. 

Školski sistem insistira na tome da deca ni u čemu ne smeju da budu slaba. To je moguće ispuniti, ali šta ako nije potrebno? Šta ako je dobro da se napravi prostor da se svako fokusira na ono šta želi? Da u tome bude neverovatan, a u nečemu drugom slabiji, umesto da u svemu bude samo dobar? Prosečan? 

U školi je sve samo prosek i kada izađemo iz nje mi smo prosečni. Slični kao i većina. Nema nekih većih odskakanja, a i ako ih ima, za njih je školski sistem verovatno proglasio da su na lošem putu. Zašto? Samo zbog toga što nisu prosečni. Fokusirali su se na ono šta ih zanima. 

Zar nije čudno što toliko dece završi školu i ne zna šta će postati? Nemaju ideju čime da se bave u životu. Za šta ih je škola sve vreme pripremala? Deca su izašla iz nje nezajući ništa o sebi, o svojim interesovanjima, mogućnostima… A čak i da su u toku školovanja znala šta žele postati, obrazovni sistem za to ne bi mario i opet bi bili podučavani za sve, kao da ne znaju šta žele, kao da njihova ideja nije važna. 

“Sve šta učiš će ti trebati”

I uvek ti kažu: „Trebaće ti, videćeš.“ Ljudi koji tako govore braneći školski sitem su u pravu. Moguće je da će nam informacije na koje se žalimo, zapravo, zatrebati. Ali, šta vredi kada ih posle testiranja odmah zaboravljamo? Nikada se više ne vraćamo na ono šta smo učili za taj test i kako pređemo u sledeću školsku godinu, zaboravimo veliki deo znanja iz prošle. Kako ćemo se onda setiti tih informacija kada nam budu zatrebale? Od njih ostaju samo obrisi, a opširnost znanja koju smo pokazali na testu nestaje. 

Mada, to je i poenta. U školi nam neprestano ponavljaju da je potrebno da naučimo to i to, jer će biti na testu. Ne zbog sebe, već radi testa. Kada bi nam rekli da je pametno da se uči zbog sebe i ličnog unapređenja, a ne samo zbog ocena, morali bi da obrazlože kako da upotrebimo to znanje. 

Zaključak

Razlog što se školski sistem ne menja je taj što nije osmišljen da se menja. To je sistem osmišljen da opstaje. Upamtite da obrazovanje nije isto što i školovanje. Onaj ko se obrazuje samo u školi, ostaje bez obrazovanja. Neophodno je da svako radi na sebi i pored odlaska u školu, jer je to jedini put do praktičnog znanja i stvarnog napretka. Ako tražimo sebe samo kroz školovanje, nećemo uspeti da se pronađemo. Škola nam ne pomaže da otkrijemo i radimo na sebi i svojim talentima, već da budemo podučavani za stvari potrebne društvu. Ona je u svakom slučaju potreban stepenik u životu svakog čoveka, ali se ne treba na nju previše oslanjati. Naša budućnost zavisi od nas, jer je naše obrazovanje samo na nama.  

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org. 

#Pokreni se!

*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, Kreator tekstualnog sadržaja.