Dosta vremena provodimo pitajući se šta ljudi misle o nama. Priželjkujemo pohvale, dok strepimo od kritika. Jednostavno želimo da se svima sviđamo. Tek kada se svidimo drugima i dobijemo njihove pohvale, osetimo se vrednima… Tako stavljamo našu sreću u tuđe ruke. Mislim da pravu slobodu možemo da doživimo samo kada zaista uspemo da se oslobodimo straha od toga šta drugi ljudi o nama misle. Nije samopouzdanje kada kažeš : “Svideću im se”. Samopouzdanje je kad kažeš : “Baš me briga da li ću im se svideti!”.  

• Šta li to ljudi misle o vama? 
• Da li vas smatraju ljubaznom ili drskom osobom? 
• Da li misle da ste u formi?  

• Da li vas ogovaraju kada izađete iz prostorije? 
• Da li se možda samo pretvaraju da ste im simpatični? 

Sigurna sam da ste bezbroj puta sebi postavili ovakva pitanja. Zapravo, verovatno se pitate skoro svagog dana šta to ljudi misle o vama. Brinete se da li ste ostavili dobar utisak kao i hoćete li se svideti nekome. 

Šta ako vam kažem da niko ni ne razmišlja o vama?  

Šta ako vam dokažem da niko nema previše vremena da misli o vama, jer ima gomilu svojih dilema? 

Pogotovo, ako pričamo o onima koje ne poznajete, već su vas samo videli u prolazu. Oni će vam posvetiti maksimalno par minuta. Posle toga će im mozak obuzeti misli o njihovom životu. 

Počnite od sebe.  

Na primer: Danas ste na stanici, dok ste čekali autobus, videli čoveka koji je naglas čitao knjigu. Verujem da ste se začudili i malo razmišljali o mogućim razlozima čitanja naglas. Zaključili ste da je lud i ušli u bus. Moguće je da nikada više nećete misliti na tog čoveka. To je sada samo deo prošlosti. Sa druge strane, moguće je i da ste kada ste došli kući ispričali nekome iz svoje porodice zadogađaj na stanici. Posle toga nikada više niste ni mislili, ni pričali o njemu. A moguće je da ste ga još par puta pomenuli u priči i da ste ga tek tada zaboravili. I šta sad, čovek ne sme da čita knjigu naglas da neko ne bi mislio da je on lud, a tog nekog više nikada neće videti? Udovoljava nekome koga i ne poznaje. 

Najgori zatvor u kome ljudi žive je strah od toga šta drugi ljudi o njima misle. Oslobodite se tuđeg mišljenja da biste bili slobodni. Sloboda je predivno osećanje. Niste slobodni dok vam je stalo da ostavite dobar utisak na druge. Vi tada, zapravo, niste vi. Tada ste reflekcija onoga što bi drugi voleli da ste vi. Bitno vam je da oni budu zadovoljni vama, jer ćete tek tada vi biti zadovoljni sobom. Mislim da nije dobro živeti na taj način. Zanimljivo je i to što vi nikada ne možete u potpunosti da se svidite nekome, čak i kada se svom snagom trudite da bude tako. Zašto vas je toliko briga? To je samo mišljenje. Gomila misli koja ne govori ništa o vama. Samo vi možete da govorite o svom životu, a sve ostalo su samo pretpostavke. Treba da cenite sebe i imate dovoljno samopouzdanja bez obzira na tuđe mišljenje. I da misle sve najgore, to je njihovo MIŠLJENJE, neka vas ne dotiče.  Nečije mišljenje o vama, nije jednako vašoj ličnosti.  

Možda neko misli da ste baš kul, dok vi zamišljate kako mu se ne dopadate. A naravno, možda mu se stvarno i ne dopadate. Svakako, šta vas briga za to? Najvažnije je da se sami sebi dopadate, tj. da budete zadovoljni sobom. Preispitajte šta vi mislite o sebi. Nema ničeg plemenitog u tome da budeš superioran nad nekim drugim. Prava uzvišenost jeste u tome da budeš nadmoćan nad svojim ja. Ako želiš da poboljšaš svoj život i živiš sa svim onim što zaslužuješ, ti moraš da biješ svoju vlastitu bitku. Nije važno šta drugi ljudi kažu o tebi. Važno je šta ti kažeš samom sebi. Sve dok si siguran da je ono što činiš ispravno, nemoj da se obazireš na procene drugih ljudi. Možeš da radiš šta god hoćeš sve dok je u skladu sa tvojom savešću i tvojim srcem. Nemoj nikada da se stidiš da radiš ono što je ispravno. Nemoj nikada da stekneš naviku da vrednuješ sebe prema kriterijumima drugih. Svaku sekundu koju provedeš razmišljajući o tuđim snovima, oduzimaš od svojih vlastitih 

Normalno je da pokušavamo da se svidimo drugim ljudima, ali nije korisno. Smatram da treba da se trudimo da se što manje obaziremo na nečije mišljenje i ne poistovećujemo se sa njim. Ne kažem da ne treba da saslušate i porazmislite o onome šta ljudi misle o vama, kažem da ne treba da se vezujete za to. Ne treba da se trudite da budete ono što niste. Nemojte se menjati zato što drugi to žele, menjajte se jer vi to želite. Nečije mišljenje o vama više govori o toj osobi, negó što, zapravo, govori o vama. Svi mi u drugima vidimo sebe. 

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org. 

#Pokreni se!

*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, Kreator tekstualnog sadržaja.