Nevladine organizacije (Non Goverment Organization) ili Udruženja građana opisuju se kao dobrovoljne, neprofitne i privatne organizacije čije su raznovrsne aktivnosti usmerene ka promenama, podrškama ili promocijama raznih društvenih segmenata.
NGO sektor se smatra za treći sektor, posle vladinog i poslovnog sektora, odnosno treći faktor za koji se smatra da oformljava javni sektor i koji utiče na društvene politike.
Neprofitni sektor čine pojedinci i organizacije koji pomažu da društvo postane zajednica odgovornih pojedinaca orijentisanih prema ličnom/porodičnom napretku, ali i napretku zajednice kojoj pripadaju.
Razvoj nevladinih organizacija
Postojale su tri generacije volonterskih razvojnih akcija koje je definisao Korten (1990).
- Prva generacija podrazumeva tipičnu razvojnu NVO koja se fokusira na pomoć i socijalno staranje te distribuiše usluge direktno korisnicima. Primeri su: distribucija hrane, izgradnja skloništa i pružanje zdravstvene pomoći.
- Druga generacija obuhvata NVO koje se orijentišu na male akcije lokalnog razvoja, koje podrazumevaju izgradnju kapaciteta lokalnih zajednica da zadovolje svoje potrebe kroz lokalne akcije, oslanjajući se na svoje kapacitete.
- Treću generaciju Korten naziva “održivi razvoj sistema”. U ovoj fazi NVO pokušavaju da unaprede promene politika i institucija na lokalnom, nacionalnom i internacinalnom nivou. Prevazilaze svoju ulogu obezbeđivanja operativnih usluga, te prelaze na ulogu katalizatora.
NVO se počinju razvijati od NVO za humanitarnu pomoć prema NVO za razvoj.
Čime se sve NVO bave?
Klasifikacija NVO prema oblastima delovanja:
- Umetnost i kultura
- Obrazovanje i povezane delatnosti
- Zaštita i unapređivanje životne sredine
- Zaštita životinja
- Pomoć u zapošljavanju
- Socijalna zaštita (smeštaj, prehrana …)
- Rekreacija, slobodno vreme i sport
- Briga o mladima
- Humanitarne aktivnosti
- Međunarodne aktivnosti i saradnja
- Ljudska i građanska prava, društvene akcije i pokreti
- Milosrđe, filantropske aktivnosti i dr.
Koja je uloga i značaj NVO?
Globalizacija u toku 20. veka je dovela do rasta značaja NVO. Postojanje jakog nevladinog sektora je jedna od ključnih vrednosti civilnog društva. U savremeno doba, neophodno je deliti zajedničke vrednosti, uključujući slobodu udruživanja.
Nevladin sektor ima bitnu ulogu u razvoju demokratskog društva, zbog čega njegov značaj kontinuirano raste. Konsultacije s ovim sektorom proizvode korisne informacije i ideje, kroz zagovaranje pozitivnih promena.
Ovaj sektor, takođe, obezbeđuje neophodne operativne kapacitete za razvojne aktivnosti. Na taj način se povećava kredibilitet, legitimnost i transparentnost globalnog procesa upravljanja, jer odluke vlade ne mogu uspeti ukoliko postoji otpor i neprihvatanje od strane civilnog sektora i građana.
Nevladine organizacije obezbeđuju važan glas civilnog sektora, što ima za rezultat donošenje boljih i legitimnijih odluka. NVO deluju kako bi odgovorile brojnim izazovima u socijalnoj i ekonomskoj sferi, u sistemu socijalne i zdravstvene zaštite, zatim u pogledu jakog zagađenja životne sredine, u korupciji, u sistemu obrazovanja…
Marginalizovane grupe i manjine su posebno pogođene ovakvim stanjem.
NVO imaju specifičnu ulogu u:
- obezbeđenju obuke i edukacije,
- razvoju liderstva,
- zaštiti životne sredine,
- promociji održivog razvoja,
- obezbeđenju pravne podrške,
- edukaciji o ljudskim pravima i zaštiti prava ugroženih grupa,
- malim projektima podrške poljoprivredi i
- drugim razvojnim programima.
U većini slučajeva, NVO organizacije nadopunjuju aktivnosti podrške koju pruža vlada.
Kontroverzan status “nevladina i neprofitna”
-Neprofitna-
Udruženja i fondacije, kao oblik pravnog lica, se definišu kao neprofitne organizacije. Udruženje odnosno fondacija se ne bavi određenom privrednom delatnošću s ciljem sticanja profita, kao u slučaju privatnog sektora.
Eventulano, može obavljati privredne delatnosti samo ako je osnovna svrha takvih delatnosti ostvarivanje ciljeva utvrđenih Statutom organizacije.
Ukoliko organizacija kroz svoje aktivnosti ostvari profit, on se mora direktno investirati u aktivnosti za ostvarivanje ciljeva koji se utvrde Statutom.
Dakle, nije dozvoljena direktna ili indirektna raspodela viška prihoda nad rashodima iz privredne delatnosti osnivačima, članovima udruženja, članovima upravljačkih organa, odgovornim licima, radnicima, donatorima ili trećim licima.
-Nevladina-
U skladu sa statusom “nevladina”, osnivači ne mogu biti država, entiteti, gradovi, opštine, mesne zajednice, državni organi, državna preduzeća i fondovi.
Ciljevi i aktivnosti udruženja ili fondacije ne mogu uključivati angažovanje u predizbornoj kampanji, prikupljanje sredstava za kandidate, finansiranje i promovisanje kandidata odnosno političkih stranaka.
Neprofitne organizacije su sve one organizacije koje služe ostvarivanju nekog određenog javnog interesa, ali im osnovna svrha postojanja nije ostvarivanje profita.
Ukoliko nekoliko pojedinaca identifikuju zajednički interes za rad na rešavanju pitanja od opšteg interesa za zajednicu koja nisu dovoljno tretirana, a čiji cilj nije sticanje profita, trebaju biti ohrabreni za registrovanje nevladine organizacije.
Organizaciona struktura NVO
Kako praktično nastaje udruženje?
Udruženje se može registrovati u Agenciji za privredne registre (APR-u) od strane svojih osnivača. Potrebno je definisati naziv, ciljeve, Statut organizacije i druge važne dokumente.
S obzirom da registrovanjem udruženje postaje pravno lice ono mora imati svoj pečat, mora voditi poslovne knjige…
Registrovano udruženje mora imati Skupštinu, kao najviši organ upravljanja, a može imati i Upravni odbor.
Organi registrovanih NVO dužni su da upravljaju imovinom udruženja ili fondacije sa dužnom pažnjom i na odgovoran i zakonit način u najboljem interesu NVO. Skupština bira lice koje će direktno upravljati udruženjem i koje će ga zastupati.
Vizija, misija i ciljevi NVO
U pogledu strateškog upravljanja svaka NVO definiše njenu viziju, misiju i ciljeve delovanja, kao i osnovne aktivnosti.
U tom procesu učestvuju svi članovi organizacije kako bi imali priliku da doprinesu definisanju ovih strateških elemenata, a samim tim i realizaciji istih.
Vizija odražava gde organizacija želi doći u dugoročnom periodu, dok je misija razlog postojanja i delovanja NVO. Iz misije proizilaze ciljevi, koji su smernice i motivatori za njeno ostvarivanje.
Iz tog razloga na zvaničnoj prezentaciji svake NVO organizacije nailazićete na jasno istaknute ideje o viziji, misiji i ciljevima, što vama može pomoći za potpunije sagledavanje i dobijanje slike o tome koja je tačno svrha postojanja te organizacije, ukoliko želite da joj se pridružite.
Šta je zaključak?
S obzirom na navedenu ulogu i značaj NVO sektora u razvoju i demokratizaciji društva, potrebno je negovati ovaj sektor i posvetiti posebnu pažnju njegovom daljem razvoju i održivosti.
Donosioci odluka često nisu u potpunosti upoznati sa problemima koje određene socijalne grupe smatraju prioritetnim.
Stoga, vlasti u svoj proces donošenja odluka treba da aktivno uključuju i nevladine organizacije i uzimaju u obzir glas socijalnih grupa koje one zastupaju.
Danas je sastavni deo narativa mnogih građana da ne valja puno toga u društvu i državi i to se ne osporava.
Razloge za tako nešto možemo potražiti u prošlosti, a umesto što ćemo isključivo kritikovati važno je da se usmerimo ka budućnosti i da doprinesemo svojoj zajednici makar po jednom pitanju.
Država taman bila i najsavršenije vođena ne može biti besprekorna bez ijednog problema za rešavanje i unapređivanje. Ono što stoji na putu idile savršene države i društva jeste ono što bi u ekonomiji nazvali „oskudnost resursa“.
Čak i uprkos tom problemu, država fizički nije u mogućnosti da sve probleme rešava i tu bi trebalo da se uključe građani.
Kako na ličnom, pa tako i društvenom planu potrebno je izaći iz „uloge žrtve“, preuzeti odgovornost na sebe i delati.
Jer će desetak posađenih drveća uvek biti bolji izbor od večitog kritikovanja i nezadovoljstva društvom.
*Tekst je pripremila i kreirala Emilija Stojmenović, novinarka “Veritasa”.