Čitanje je sposobnost našeg mozga da prepoznaje slova, reči i rečenice kojima smo mi dali smisao. Služi kao veština koja pomaže pri komunikaciji i obrazovanju u svetu. Učimo je kao deca, a kada je jednom savldamo retko ko joj se ikada više ponovo vraća. Ustaljeno je mišljenje da svako ima svoju brzinu čitanja i da je to jednostavno tako. Ipak, nauka kaže drugačije. 

Brzina čitanja zavisi od toga koliko vremena neko provodi čitajući kao i od toga da li je naučio da čita brzo. Verovali ili ne, postoje posebne tehnike pomoću kojih možete da ubrzate vaše čitanje. 

Brzina čitanja se meri po tome koliko reči možete da pročitate za jedan minut (r/m). Prosečna brzina čitanja ljudi tokom života pokazuje da deca u osnovnoj školi obično čitaju brzinom 200 r/m, u srednjoj 250 r/m, na fakultetu između 300 i 350 r/m, dok oni na magistarskim studijama dostižu brzinu od 400 r/m. Nažalost, za odrasle ljude je utvrđeno da u proseku čitaju brzinom 200 r/m, što je jednako brzini dece u osnovnoj školi. Oni u proseku pročitaju jednu knjigu godišnje. 

Ako ste se oduševili sa brzinom od 400 r/m, kako ćete reagovati kada vam kažem da postoje ljudi koji čitaju brzinom od čak 3000 r/m? Kako? Potrebno je da čitanje prilagodite mozgu. 

Za početak, pročitajte naglas ove rečenice: 

• Otkri  veno  je  da  je  brzo  čita  nje  bo  lje  za  razum  evanje  od  spor  og  čita  nja. 
• Otkriveno je    da je brzo čitanje    bolje za razumevanje    od sporog čitanja. 

Koju rečenicu ste brže pročitali? Verovatno drugu. Dokazano je da ljudski mozak uz pomoć očiju mnogo lakše prima informacije kada su one grupisane u skupove sa značenjem. Dok čitate vaše oči prave male i prilično redovne „skokove“. Dok gledate u stranicu neke knjige, oko se kreće u malim skokovima s leva na desno pauzirajući na trenutke, kako bi primilo reč ili dve pre nego što nastavi dalje i ponovi ceo proces. Informacije se apsorbuju samo tokom tih kratkih pauza. One oduzimaju najveći deo vremena. Kada čitate koristeći tehniku grupisanja reči značajno smanjujete vreme jedne pauze. 

Dodatne pauze nastaju i kada se čitač vraća unazad i ponovo čita neke reči, kako bi bio siguran da je dobro razumeo tekst. Ova navika „skretanja unazad“ dovodi do prevelikog broja pauza kod lošeg čitača. Ukoliko svako skretanje ili vraćanje unazad oduzima približno sekundu, a čitač to dopusti sebi samo dvaput u svakom redu, onda na prosečnoj stranici od 40 redova gubi jedan minut i 20 sekundi. Na knjizi od 300 strana, on gubi jedan minut i 20 sekundi puta 300. To je ukupno 400 izgubljenih minuta, tj. 6 sati i 40 minuta! Pritom, te pauze uopšte ne utiču na bolje razumevanje teksta. 

Oduvek su vam govorili da, radi dobrog razmevanja, morate čitati polako i pažljivo. Ova pretpostavka zvuči logično, ali je netačna. Što brže čitate, to bolje razumete pročitano. Setite se da bolje razumeli drugu rečenicu iz prethdnog primera, iako vam je više vremana trebalo da pročitate prvu. Naš mozak nije napravljen da čita sporim ritmom. 

Postoji jednostavna vežba koja će vam pomoći da uvežbate mozak da „čita po grupama“. 

Vežba percepcije 

Uzmite list papira i na njemu ispišite brojeve jedne ispod drugih. Prvo ubacite dvadesetak dvocifrenih brojeva, pa trideset ili četrdeset trocifrenih i na kraju četvorocifrene, petocifrene i šestocifrene brojeve. Pored brojeva nacrtajte linije za odgovore. Kada sve ispišete, uzmite drugi papir i njime pokrijte te brojeve. Krenite redom i svaki broj otkrijte svom oku samo na delić sekunde. Zatim, zapišite na liniji pored koji broj mislite da ste videli. Tako radite sve do kraja vežbe. Na početku će biti lako, ali kako se budete približavali šestocifrenim brojevima primetićete da nije toliko jednostavno. Ako kada završite budete imali samo nekoliko grešaka, to znači da ste ovu vežbu uradili veoma dobro. Kada budete bili u stanju da u sekundi prepoznajete zadati šestocifreni broj, biće vam lakše da primate grupe reči prilikom čitanja. 

Primer kako treba da izgleda vežba: 

26 ________ 

91 ________ 

13 ________ 

277 ________ 

1438 ________ 

567821 _______ 

Pomoćna sredstva su takođe bitna stvar koja će vam pomoći da brže čitate. Vaše oči često „lutaju“ po staranici. Kada koristite olovku i sa njom prelazite preko teksta koji čitete (kao da podvlačite tekst, ali to zapravo ne činite) vi usmeravate vaše oči i povećavate brzinu. Isto možete raditi i sa prstom. U suštini, najbolje je koristiti dugačak, tanak predmet poput kineskih štapića. Na taj način pomoćno sredstvo ne blokira vaš pogled na stranicu, jer lako možete videti tekst oko njega. 

Još jedna preporuka bi bila da pre čitanja neke knjige izdvojite par sekundi da je prelistate. Obavezno pogledajte koliko ima strana. Tako ćete zainteresovati vaš mozak, jer ćete imati bolju predstavu o knjizi. Takođe, pre nego što krenete sa čitanjem neke strane, prvo okom „skenirajte“ celu stranicu. Na taj način će mozak već biti upoznat sa nekim delovima teksta, pa će vam biti lakše da ga pročitate. 

Brzinu čitanja (r/m) bilo kog teksta možete izračunati tako što ćete broj reči u tekstu podeliti sa vremenom (minutima) koje vam je bilo potrebno da ga pročitate. Pokušajte odmah sa nekim kraćim tekstom. 

Na ovom linku možete besplatno uraditi test i proveriti trenutnu brzinu vašeg čitanja i razumevanja pročitanog: https://swiftread.com/reading-speed-test. Test je na engleskom jeziku, ali ako prevedete tekst stranice ( desni klik miša, pa izaberete opciju translate ) možete ga uraditi i na srpskom. Ako želite da se još bolje upoznate sa brzim čitanjem i svim tehnikama pomoću kojih ćete čitati neverovatnom brzinom, pročitajte knjigu „Brzo čitanje“ od Tonija Buzana. 

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org. 

#Pokreni se!

*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, Kreator tekstualnog sadržaja.