Šta je život?

Čovek često razmišlja o mogućim odgovorima na pitanje: “Šta je život?” To je verovatno jedino pitanje koje se bar nekad svaki čovek koji kroči na planetu zapita. Žudimo za odgovorom na njega.

Ipak, nikada ga ne dobijemo na način na koji očekujemo. Okolnosti nam svakodnevno ukazuju na moguće odgovore i mi neprestano učimo o svetu gde se nalazimo. Šta ako je upravo to odgovor?

Ako je nama prepušteno da kroz život saznajemo šta je on i na način koji mi želimo?

Odgovor na čuveno pitanje je sigurno sakriven u nama. Obično se nikada ne otkrije u potpunosti. Deo tajne ostaje prekriven do kraja života.

Verovatno postoji dobar razlog za to. Verujem da ne bi mogli da imamo kvalitetno ljudsko iskustvo da nije tako. Ne bi se ni mogli nazvati ljudima. Bez te izuzetno interesantne i nejasne tajne, naši životi bi možda izgubili smisao.

Čovekov život bi bio samo jedna već unapred ispisana knjiga sa jasnim uputstvima. Zar nije bolje da je sami pišemo? Da učimo o pravilima usput?

Upitno je da li bi u slučaju da znamo šta je, život kakav poznajemo uopšte i postojao. Čim bi počeo, završio bi se, jer bi spoznaja o pozadini sveta učinila da čovek bude upućen u sve i samim tim izgubi volju da se trudi ili uči. Ne bi više postojala potreba za takvim stvarima.

 O čemu da uči kada već zna sve? Kako da otkriva sebe, kada zna sve o sebi?

Ništa mu više ne bi bilo od prevelike važnosti i verujem da ne bi postojao osećaj uživanja u bilo čemu. Ceo svet zajedno sa ljudskim iskustvom bi postao i suviše beznačajan, jer bi značaj već bio poznat. Izgubila bi se ideja učenja o sebi, napretka, međuljudskih odnosa…

Zbog svega navedenog zaključujem da nije neka šteta što nismo dobili uputstva za život ili što smo ih možda i dobili, ali zaboravili pri rođenju. Po meni je baš to neznanje ono šta nam daje mogućnosti i slobodu tokom boravka na svetu.

Sagledajte svoj život, ne tuđe

Bilo kako bilo, ljudi gledaju na život na različite načine. Kada ne uspemo da na pravi način sagledamo svoj život, počinjemo da sagledavamo tuđe praveći se da smo vešti u tome.

Gledamo tuđe živote i stvaramo iluzije da i nama treba da budemo kao oni nekim delom. Hoćemo isto tako ili i bolje. To nam odvlači misli i tako gubimo sadašnjost.

U 8 milijardi ljudi, 8 je milijardi različitosti koje nisu velike. Mi smo samo jedna jedinka među njima. Zašto bi mi dobili više od života nego oni? Zašto bi oni dobili više nego mi?

Nikome život nije idealan, čak i ako se tako čini.

Živite na svoj način i ne gledajte druge. Razmišljajmo o našem mestu u svemu tome. O našoj ulozi na ovom svetu. Tako ćete naći sklad u sebi i uskladiti odnose sa drugima.

Niko nije došao bez razloga i unutar baš svakoga od nas se nalazi moć da učini ovu planetu lepšom i boljom. Negde u nama su neverovatni talenti i snaga za koju ni ne znate da postoji.

Sagledajmo i prihvatimo svoje životne mogućnosti, mane i vrline. Prihvatimo ih. Sagledajmo ono šta je dobro u našim životima. To uglavnom ne vidimo. Većina se fokusira na negativne strane. Razumem, tako je lakše. Tako smo naučeni…

Živite svestan život

Mislim da treba na život gledati kao na neku veliku priliku i davati sve od sebe da tokom te prilike što više budete svesni i ispunjeni. Većina nas vodi potpuno nesvestan život. Probudimo se, izvršavamo obaveze, usput pokušavamo da se opustimo nekim stvarima koje još više zamaraju i tako prolazi vreme.

Ipak, nije ni važno šta čovek radi i da li teži višim ili nižim ciljevima. Poenta je koliko smo zaista svesni svega šta radimo. Jesu li naše radnje postale previše mehaničke? Kao da samo ponavljamo radnje bez mnogo razmišljanja.

Probuđena osoba je u toku sa onim šta čini i živi u sada. Proživljava trenutke i svesna je prolaznosti, jer kada znaš da ono šta doživljavaš možda nikada više nećeš, počinješ da ceniš period u kome si.

Gledajte na svet kroz zahvalnost

Pametno je gledati na svet kroz zahvalnost. Ukoliko se iz te perspektive gleda na stvari, postaje jasno da se ništa na ovom svetu ne podrazumeva i u nama se budi zadovoljstvo, jer se prisećamo onoga šta imamo, a na to smo zaboravili. Zbog prevelike zauzetosti oko stvari koje nemamo, one koje su tu zanemarujemo.

Razumite svoju ulogu u svetu

Živimo usmereni normama ponašanja i okruženjem u kome smo. Sve je duboko usađeno u čoveka tokom odrastanja, tako da je većina prihvatila to i ne razmišlja kako i zašto baš tako živimo. Samo prolazimo kroz život bez dužeg razmišljanja i neprobuđeno.

Tačno je i da je veliki deo života određen faktorima na koje ne možemo mnogo uticati. Zbog svega toga retko ko izađe iz kalupa i proba nešto drugo. Očigledno se bojimo, jer to iziskuje snagu. Stvara rizik koji donose promene. Teško je odvojiti se od putanje kojom se krećemo, promeniti stare navike…

Kako da sagledamo sebe?

To nas čak ni ne zanima. Kao da nemamo vremena za sebe, ali, ipak, imamo za kritikovanje tuđih života. Mi merimo sebe u odnosu na druge, a oni su različiti i nisu samo oni merilo.

Da bi neko mogao da razume život koji živi, mora prvo razumeti sebe, jer do njega je kakav će život voditi. Treba da spozna svoje želje, težnje, potrebe, karakter, odnos prema zivotu…

Sagledajte sebe u sadašnjosti

Čovek se više okreće prošlosti i budućnosti, pa tako i ne primećuje život koji živi. Kakvi ste vi u sadašnjem trenutku? Ne pitajte se kakva ste osoba bili ili kakva ćete biti.

Prošlost je prošla, a budućnost je sasvim nepoznata. Život je samo sada. Mi smo samo sada. Iz ovih razloga je jedino pravilno sagledati sebe u sada i misliti na ono šta u trenutku radite ili šta biste mogli da učinite.

Ono sto je prošlo ne možemo nadoknaditi, ono šta će biti ne možemo predvideti, samo ono šta je sada možemo iskoristiti.

Prošlost nam pomaže kroz iskustvo. Za budućnost se treba pripremiti sticanjem znanja kako bismo je olakšali kakva god ona bila.

Prihvatite da je bol deo života

Postoje i ona poglavlja života koja bi svi pri čitanju knjige najradije preskočili, ali u realnosti ne mogu da se izbegnu.

To je bol raznih vrsta. Čovek ga mora shvatiti kao deo ovog putovanja I nositi se sa njim koliko god to teško bilo. Doživeo ga je svako ko je ikada bio na Zemlji. Da bismo shvatili svet, moramo biti svesni da postoje I bela I crna boja. Neophodno je prihvatiti obe. Da nema crne, ni bela ne bi postojala. Izborite se i nastavite. Doći će bolji dani.

Shvatite da je sve prolazno

Radite ono šta volite I ne odlažite stvari. Svesnost da je sve prolazno nije nimalo strašna, već vrlo korisna stvar. Nateraće vas da iskoristite vreme što bolje umete. Postoji predivna priča koja će vam otvoriti oči:

Zamislite da vam neka banka svakoga dana uplati na račun 86 400 eura.
Zastanite na trenutak i zapitajte se, šta biste uradili sa tim novcem. Naravno, postoje neki uslovi koje banka postavlja – sve što ne potrošite toga dana uzima vam se i sve što pogrešno potrošite otišlo je zauvek (nema sefova, nema namenskih računa, ni mogućnosti da deo novca sačuvate za budućnost). Takođe, banka zadržava pravo, da u bilo kom trenutku prekine ovu čudesnu igru.
Da li već naslućujete koja je to banka? To je čudesna banka života, koja svakoga dana na naš životni račun uplati novih 86 400 sekundi… Jeste li se ikada zapitali kako trošite svojih 86 400?

Zaključak

Uzmite svoj život u svoje ruke. On je vaš. Prigrlite ga i živite ga. Budite budni I osećajte. Toliko je ljudi koji kao da prespavaju ceo život ne osvrćući se na radosti koje on nudi, ne osećajući se živim.

Kažite sebi:

1. Neću se kajati, jer sam radio onako kako sam mislio da je to najbolje za mene.
2. Neću sažaljevati samog sebe, već ću se potruditi da mi život bude bolji.
3. Koristiću vreme koje mi je dato za svoje dobro i dobro ostalih ljudi.
4. Prihvatiću sve šta mi donosi sadašnjost i boriću se. Neću dozvoliti da mi izmakne.

Nije do toga kakav mi je život, već kako ću gledati na njega. Dat mi je i ja ću ga živeti i šta je najvažnije voleti, jer samo ako uspete da zavolite život uspećete i da ga sagledate na pravi način. Tako ćete živeti vredan, ispunjen život, dostojan svakog čoveka.

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org. 

#Pokreni se!

*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, Kreator tekstualnog sadržaja.