Kada ste poslednji put odlučili da putujete u neku državu koja vam je u „komšiluku“? Da li ste je posetili zbog obaveza ili zato što vas je istinski interesovala kultura i tradicija te države? Pod „komšiluk“ mislimo na (none other than) – Balkan! Ukoliko niste upoznati sa njihovim kulturama nema razloga za očajavanje, podstaknućemo vas da ih upoznate ovim tekstom.
Neki bi se i danas poistovetili sa poznatom izrekom da „na Balkanu nikad (nema) neke normalne sredine”. Mnogi na ovim prostorima žive i rade po principu nek “komšiji crkne krava” ili pak “zabadaju glavu i nos u tuđe dvorište“. Mi smatramo da to nije istina. U našoj porodici, koja broji preko 25 mladih ljudi možete da stekenete prijatelje za ceo život koji su rasuti od Zapada pa sve do Istoka. Ako ništa drugo ovim tekstom, barem ćete se upoznati bliže sa svima nama.
Pre svega, kako vi definišete pojam kulture? Uopštena definicija se odnosi na celokupno društveno nasleđe neke grupe ljudi, a našu definiciju dala je jedna od mladih osoba koja je deo naše organizacije, Suada Mušić iz Crne Gore. Za nju kultura predstavlja skup zajedničkih vrednosti, stavova, uverenja, običaja i načina ponašanja, koje zapravo jedno društvo razlikuje od drugog.
Lepotu interkulturalizma su nam predstavili članovi organizacije, kada su sa nama podelili pojmove koji ih asociraju na državu iz koje dolaze. Jedni kažu da je najbolji leskovački rošitlj, dok drugi tvrde da je sarajevski kebab bolji. Oduševljenje arhitekturom Bosne i Hercegovine vlada kroz celu organizaciju, mada ni prirodne lepote u Hrvatskoj i Crnoj Gori ne kaskaju za njom. Kada pričamo o poslasticama, tu vodeću ulogu zauzima Makedonija sa svojim ratlukom i alvom.
S vremena na vreme, dotaknemo se i prokomentarišemo raznolikost jezika. Koliko god se činili sličnim, na svakom sastanku članstva naučimo neku novu reč. Primer koji nam je bio najzanimljiviji jeste veliki broj reči za jedno voće. U Srbiji je paradajz, u Hrvatskoj rajčica, Hercegovci ga nazivaju kavada, a neki čak i patlidžan.
Pored razlika postoje i spone koje nas vezuju. Nekada ne znamo kad se završavaju običaji jedne, a počinju običaji druge zemlje na Balkanu. To su mostovi koji nas duhovno povezuju, čak i kada smo fizički razdvojeni. Ovo se najbolje vidi kroz jedan od Andrićevih poznatih citata iz knjige „Staza; Lica ; Predeli“.
Citat glasi ovako: “Tako svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi na verne i ćutljive mostove kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.“
Svakodnevno saznajemo još puno zanimljivosti od naših drugara i kolega iz organizacije koje želimo da podelimo sa vama. Zato možete ispratiti naše naredne tekstove u kojima ćemo vam približiti kulturu, tradiciju, svakodnevni život i priče iz država na Balkanu.
Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje anegdote ili anegdote ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn (mada tu smo negde i na Twitter-u) ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org.
#Pokreni se!
*Tekst su pripremili i kreirali Vera Despotović, Menadžer za odnose sa javnošću i marketing; Miljana Đorđević i Milica Jovanović, obe su Konsultanti za medije i komunikaciju.