Umetnost je dosta slobodan pojam i teško ga je definisati. Ona je pitanje duha, identiteta i trenutka. Oblikuje život zajednice i kasnije postaje pamćenje onoga šta je zajednica kroz svoje delovanje stvorila. Deo je kulture, pa su ova dva pojma neodvojiva. 

Kultura predstavlja sve ono šta je čovek svojim radom i delima stvorio. U kulturu naroda sa teritorije Srbije ubrajamo kulturu Lepenskog Vira, Vinčansku kulturu, freske iz srednjovekovnih manastira, pesme koje je sakupljao Vuk Karadžić, dela Ive Andrića, slike Paje Jovanovića, običaj slavljenja slave... Bez ovakvih stvari ne bismo mogli da se pohvalimo nikakvim vrednostima koje su ostale iza naših predaka. One nemaju rok trajanja, zapravo, žive večno.  

Mnoge imperije su propale, vladari umrli, uspešni u svoje doba zaboravljeni… Jedino što su iza sebe ostavili jeste umetnost. Šta danas znamo o staroj Grčkoj? Samo ono šta smo mogli da saznamo iz epova i priča, skulptura koje su pronađene… Zato je veoma važno negovati umetnost jednog naroda, jer ako sveta jednog dana nestane, umetnička dela su ta koja će ostati. Po tome ćemo biti upamćeni.  

Ne živimo u istom vremenu kao stari Grci. Imamo internet, industriju, pametne tehnologije… Ali, industrijska revolucija se dogodila pre par vekova, a internet još nije  doživeo ni stogodišnjiciu. Ko garantuje da će trajati zauvek? I kakvu vrednost donosi? Hoće li neki narod ostati upamćen po tome što je otvorio neverovatno veliki broj fabrika ili zbog toga što ima pametne tehnologije u državi? To su previše promenljive stvari i verovatno nisu ono šta će interesovati ljude u budućnosti. 

Kako da znamo da će umetnost zauvek zanimati ljude? Postoji logičan odgovor, umetnost je deo kulture, a kultura je ono za šta su ljudi oduvek morali i zauvek će morati da se zalažu. Bez kulture jedan narod ne može da postoji. Kreira naše opstajanje i u sadašnjosti i u istoriji. 

Umetnost je suštinska ljudska potreba i čovekov odgovor na svet u kome se nalazi. Koliko god da se taj svet menjao, čovek svoje biće ne može da izmeni. Zbog toga je umetnost nezamenljiva. Uvek je okrenuta čoveku i pokušava da objasni život upotrebljavajući sve čulne, intelektualne i duhovne nadražaje kao alate (kako u realnom svetu, tako i u unutrašnjem duhovnom svetu). 

Umetnost i revolucije 

Razvoj umetnosti i samim tim i kulture je prethodio velikom broju revolucija. Kroz umetnost bi se probudila svest i ljudi bi počinjali da gledaju na stvari na drugačiji način.

Koliko je knjiga u istoriji bilo zabranjeno da ne bi „loše“ uticale na narod? Koliko je filmova koji nikada nisu emitovani, jer je neko procenio da govore previše o nečemu šta ne treba?

Ljudi su oduvek bili svesni da je umetnost koja se nudi narodu jedan od načina da se njime upravlja. Razumeli su da stvara nove društvene obrasce koji rezultiraju progresom i novim pogledom na život. Svaki društveni aspekt, društvena ili tehnološka revolucija, mora biti zabeležena kroz umetničku aktivnost. Jedino tako pamtimo kulturu nekog vremena i ona postaje temelj za dalji društveni razvitak. 

Istorija koja se pamti 

Kultura stare Grčke je duboko urezana u sve aspekte savremenog društva. Smatra se kolevkom zapadne kulture, iako je nastala pre više od 2000 godina. Tada je stvoreno pozorište i oformljena kultura koja će postati osnova za arhitekturu, filozofiju, književnost… Možda je bilo naroda koji su bili napredniji od starih Grka, ali nisu stvorili vrednosti koje mogu ostaviti svetu ili je istorija igrom slučaja izbrisala njihov trag. 

Kulturni i filozofsko-naučni pokret, humanizam i renesansa su doveli do progresa i izlaska iz mračnog srednjeg veka. U centru pažnje je ponovo umetnost.  

Francuska je u periodu pre revolucije stvorila široki spektar kulturnog razvitka. I danas su opšte poznati stilovi u enterijerima, arhitekturi, skulpturi… Stvaranjem novog građanskog uređenja, francuska kultura je udarila podlogu individualnosti i nastao je pokret u kome je društvo počelo da razmišlja.  

Pojava impresionizma uz otkrivanje svetla i oslikavanje Sunca, doveli su do tehnološke revolucije, prve kamere, kao i mnogih drugih industrijskih dostignuća.  

Istorija pokazuje da je umetnost mnogo puta spasila svet. Nastaviće i u budućnosti, ako je budemo dovoljno negovali i cenili. 

Uticaj i širenje američke i engleske kulture 

Engleska kultura je danas dominantna. Engleski jezik je široko rasprostranjen i rasejan po svetu, baš uz pomoć kulture. Tamo gde Englezi nisu uspeli kolonijama da nametnu svoj obrazac življenja, uspeli su kroz razvitak muzike, medija, filma… Američka dominacija je pokazala svoju superiornost u ogromnoj produkciji Holivuda. Bolje prepoznajemo prostore američkih provincijskih gradova, nego susednih država (gradova u Bugarskoj ili Rumuniji, na primer).  

Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na New York?

Mnogo scena iz poznatih američkih serija i filmova koje ste pogledali. Oni su razlog zbog koga imate osećaj kao da ste vrlo dobro upoznati sa ovim gradom, iako možda nikada tamo i niste bili. Jedan deo vaše želje da vidite New York je upravo zbog američke filmske industrije. Kroz film, Amerika je uspela da proširi svoju kulturu i predstavi je celom svetu, a uz to danas od ove industrije i zarađuje. Tako je i sa muzikom. Njihovi pevači su toliko popularni da prave turneje po celom svetu. Na taj način Amerika, takođe, širi svoj uticaj i to sve zahvaljujući umetnosti. 

Zaključak

Umetnost ima, imala je i uvek će imati neverovatno veliki uticaj na svet u kome živimo. Ona potpomaže stvaranju slike o nekom društvu, širi njegov uticaj i ostaje primarna stvar po kojoj se neki period pamti. Formira kulturu jednog naroda i samim tim je neophodna za neko društvo, jer društvo ne može da bude potpuno bez kulture. Kada su od britanskog političara, Vinstona Čerčila, tražili da smanji izdvajanje za kulturu tokom Drugog svetskog rata (radi troškova ratovanja), on je to odbio rekavši: „Onda nećemo imati šta da branimo“. Važno je da gajimo i razvijamo kulturu i umetnost, to su slike o nama u svetu. Jedine stvari koje na kraju ostaju upamćene. 

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org. 

#Pokreni se!

*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, Kreator tekstualnog sadržaja.