Strašno je što se ikada ratovalo, a još je strašnije što se još uvek ratuje. Procenjuje se da su ljudi do sada vodili preko 12 000 vojnih sukoba. Broj poginulih žrtava u 20 najkrvavijih ratova je negde između 177 i 344 miliona. Zamislite koliko bi žrtava bilo kada bi se spojili podaci o svim ratovima koji su ikada vođeni. Čemu sve to? Zbog čega izbijaju ratovi?  

Ima mnogo teorija, pa su čak i podeljene u zasebne grupe. Postoje psihološke, evolutivne, ekonomske, demografske, političke… Svaka od njih na različite načine objašnjava razloge zbog kojih dolazi do ratovanja. Prvi smatraju da rat nastaje zbog toga što je čovek po prirodi nasilno biće, drugi da počinje zbog želje čoveka da se žrtvuje, treći da je rat nastavak politike drugim sredstvima… Ipak, ni jedna od ovih teorija nije potpuna, a većina nema nikakvo pokriće. Mislite li da su ljudi stvarno nasilna bića ili da žele da se žrtvuju?  

Čovek i dalje oponaša životinje, a pravi se da je inteligentniji od njih. Misli da se nešto može rešiti ratom. Ako je rat stvarno najbolje rešenje naših problema, onda treba da se zapitamo zašto uopšte imamo mozak. U tom slučaju je možda bolje da pustimo da nas ti problemi sami unište, kad nismo u stanju da ih rešimo. Rat nije rešenje, jer je u svojoj suštini problem. 

Kod rata ne postoji apsolutno ni jedna dobra stvar. Ne postoji ni jedan benefit koji on donosi. Čak ni pobednik ne postoji. Svi gube. Najgore je to što se tada svi bore da ubiju i nanesu štetu što većem broju ljudi. Nastoje da upropaste nečiji život! Koliko je grozno želeti da neko umre, koliko je tužno ubiti nekoga… Zar čovek da podiže ruku na drugog čoveka, umesto da mu je pruži? Misli da se bori protiv nekoga, a zapravo se bori sam protiv sebe. Čovek se bori protiv drugog čoveka i još ga naziva neprijateljem. Sam je sebi neprijatelj u stvari. 

Sramno je slušati one koji podržavaju rat. Neshvatljivo je gledati one koji se šale sa ovakvim temama. Žalosno je videti one koji se trude da ne primećuju ono što dešava u svetu. Ostaju ravnodušni, jer ne žele da se stave u poziciju osoba koje trpe rat i njegove posledice. Svako ko nije u dodiru sa ratom, mogao bi da ga okarakteriše kao za njega nebitnu temu o kojoj ne želi da razmišlja. Ipak, smatram da je svest o strašnom zlu koje trpe neki ljudi previše važna da bi se ignorisala. 

Rat ne sme da bude opcija. Poenta je da se izbegne na svaki mogući način. Treba prihvatiti sve uslove, samo da ostane mir. Bolje je da se mir plati tim uslovima, nego patnjom i prisilnim odlaskom duša sa ovog sveta. Svakako, mislim da nema ni jedne stvari koja je važnija od života. 

Život je najvrednija stvar koja postoji i poenta našeg sveta. On je naš poklon i treba da se čuva. Tužno je uništavati taj poklon. Neprihvatljivo je što države misle da je nečiji život njihov poklon, a ne poklon osobe koja ga živi. Smatraju da mogu da upravljaju njime i odlučuju da li će on biti bačen ili ne. Nedopustivo je dozvoljavati im to. Ubeđuju društvo da je ta odluka za dobrobit celog naroda, a to je u stvarnosti velika tragedija. 

Loše stvari nikada ne donose dobro. One ne mogu biti nešto dobro. Njih ne treba smatrati dobrim. Nisu ničiji ponos, ne pamte se po lepom. Ratovi su sramota za svet i poniženje za našu vrstu. Čine da pomislim da možda napredak čovečanstva uopšte nije stvaran. Šta ako su moderne tehnologije samo maska za našu glupost? Predstava koja nas tera da zaboravimo svoju nisku inteligenciju koja zapravo nije u stanju da prevaziđe ratovanje? Duboko u sebi verujem da ćemo se jednog dana konačno opametiti. 

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org. 

#Pokreni se!

*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, Kreator tekstualnog sadržaja.