Reč medij vodi poreklo od latinskog izraza medium, što u bukvalnom prevodu znači nešto što se nalazi u sredini, odnosno nešto što predstavlja sredinu. Glavni zadatak medija je prenošenje različitih vrsta informacija širokoj javnosti. “ Medij može biti opisan kao masovno komuniciranje.” Dakle, medij predstavlja komuniciranje sa ljudima putem različitih medijskih elemenata kao što su : novine, televizija, internet, i mnogi drugi. Danas mediji imaju ogroman uticaj na naše živote I postali su sastavni deo istih. Kada bi ljudi shvatili koliki efekat mediji imaju na njih, verovatno ne bi verovali.
Svaka stvar koju čovek vidi, čuje, oseti ili na bilo kakav način doživi utiče na njega. Razne informacije se skladište u pamćenje i odražavaju se na naše ponašanje, a da mi vrlo često nismo ni svesni toga.
Masovni mediji su svi mediji koji su dizajnirani tako da ih „konzumira” široka publika (radio, TV, muzika i video-zapisi, film, štampani mediji, internet i softver). Oni mnogo utiču na društvo. Ljudi razmišljaju o onome što vide na internetu, o onome što čuju na radiju, pročitaju na vestima… Mislim da je pomoću medija moguće skoro kontrolisati ljude i da je to ono što, zapravo, uticajne osobe i čine. Najbolja stvar je to što oni koje kontrolišu jedva da su svesni toga. Ovo se može objasniti na primeru mladih ljudi u našem regionu (a i šire).
Muzika koja je popularna
Pesme koje su popularne na društvenim mrežama (tj. pesme koje svi slušaju) sadrže dosta reči koje upućuju na kriminal i narkotike. Dok izgovarate reči neke pesme, tekst vam ostaje u pamćenju i tema o kojoj se radi u pesmi vam postaje bliža (kao da je bolje razumete). Samim tim su mnogo veće šanse da će neko ko već ima predispozicije da postane kriminalac (na primer) to i postati (jer vidi da je u društvu to popularno i normalno).
I tako stvari funkcionišu kod svih medija. Stvavovi koji se potenciraju na televiziji postaju stavovi starijih građana, mišljenje jutjubera postaje mišljenje mladih, ponašanje u filmovima postaje ponašanje koje je normalno… Ono što saznate iz medija prihvatate i to vam postaje sve bliže. Nije neophodno da se vi slažete sa informacijama koje do vas dopiru, vi ih svakako usvajate. Vaš mozak pamti sve.
Rijaliti programi
Veliki uticaj na ljude u našem regionu imaju rijaliti programi, televizijski žanr koji prikazuje scene iz realnog života ljudi: njihove običaje, ponašanje, stavove, oblačenje.
Otkako su se pojavili, rijaliti programi privlače veliku pažnju ljudi. Neki ih obožavaju, a neki mrze. Česta su tema razgovora i umeju da izazovu rasprave.
Mislim da oni imaju veliku gledanost zato što je ljudima obično najlakše da gledaju mane drugih i kritikuju ih, ne misleći da bi se oni u takvoj situaciji možda isto ponašali. Tako se oni porede sa osobama u rijalitiju, pa se osećaju pametnijim i boljim od njih. Ali, rijaliti programi nisu programi otuđenosti, jer oni i spajaju ljude zahvaljujući zajedničkim osobinama. Neki koji ih gledaju umeju i da se pronađu u raznim situacijama kroz koje prolaze osobe sa druge strane ekrana i na taj način ponovo teše sebe.
Svet se svakako mnogo promenio pojavom tehnologije I komunikacija je postala drugačija. Ima je previše (u smislu različitih vidova komunikacije) i više je usmerena ka digitalnom svetu. Rijaliti programi su nekim ljudima zamena za potrebu za komunikacijom I zabavom sa ljudima u realnom svetu. Sa druge strane, mislim da bi rijaliti programi i bez velikog napretka tehnologije bili popularni. Njihov sadržaj može da prikazuje prirodu čoveka, njegov način razmišljanja, odnos sa okolinom… To je razlog zbog koga je ovaj program vanvremenski i bio bi gledan u kom god vremenu da živimo.
Rijaliti programi nisu loša stvar i verujem da mogu da se koriste i u naučne svrhe. Kroz njih se može napraviti sjajna psihološka analiza čoveka. Ipak, kod nas rijaliti programi nisu na tom nivou. Zbog toga smatram da pripadaju delu medija (u okviru televizije) koji loše utiču na ljude. Zavaravaju ih I uvlače u virtuelni svet mržnje, vređanja I navike mešanja u tuđe živote.
Primeri sa pesmama I rijalitijima s u bili primeri negativnog uticaja medija. Ipak, postoji i druga strana. Ima toliko poučnih emisija, naučnih tekstova i mudrih ljudi koji dele svoje ideje preko medijskih kanala. To sve može da pozitivno utiče na ljude i vrati njihov fokus na prave vrednosti u životu.
Na informacije koje dolaze do nas možemo da utičemo. Možemo da u velikoj meri smanjimo broj informacija koje nisu korisne, tako što ćemo se usredsrediti na one koje jesu. Smatram da je to jedan od glavnih razloga zbog koga danas sve manje mladih gleda televiziju. Internet korisniku pruža mogućnost da u potpunosti sam izabere koju će temu pretraživati/gledati, dok televizija sužava taj izbor.
Treba da znamo da će stvari oko nas će uvek biti deo našeg života, ali mi smo ti koji biramo koliko ćemo im pažnje posvetiti. Uticaj masovnih medija nije nešto na šta mi možemo da utičemo, ali možemo da radimo na sebi, tako da mediji ne mogu toliko da se odražavaju na naš život. Ne moramo da im prepustimo potpuno kontrolu.
Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org.
#Pokreni se!
*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, Kreator tekstualnog sadržaja.
