Mi ljudi smo neiscrpan izvor ideja o savršenosti života i moralnih standarda. težimo ka slikama svog viđenja perfekcije, i na tom putu neretko zalutamo. Uporno sebi postavljamo pitanja na koja nemamo, i potencijalno nikada nećemo imati odgovore, gubimo se u neznanju i obezvređujemo svoje kapacitete usled nezadovoljstva. Kontradiktorno, nekada se ne želimo suočiti s činjenicama koje znamo, ali ih ne možemo prihvatiti, ili neočekivano dođemo do saznanja koja menjaju tok života na koji smo već navikli.
Stanja u kojima se borimo sa nezadovoljstvima, prevazilazimo traume, i doživljavamo vrstu psihičke metamorfoze, u psihologiji se naziva kriza, ili reaktivno stanje. Sama reč kriza nastala je od grčke reči “krino”, koja znači boriti se. No, ova borba, borba je sa samim sobom, svojim postavljenim standardima, rutinama, samom prošlošću.
Momenat dospevanja u krizu označava predočavanje epohalne promene u našim životima koja će nas adekvatno voditi kroz budući život. Stoga, nema mesta strahu, jer smo dovoljno jaki da svaku krizu pobedimo, a pre toga neophodno je biti edukovan ključnim informacijama o stanjima krize.
Šta su zapravo krize?
Budimo direktni i jasni: kriza nije traumatičan događaj. Kriza je ljudska reakcija na traumatičan događaj.
Traumatičnost nekog dešavanja svako drugačije vrednuje, stoga nismo svi emotivno pogođeni istim intenzitetom. Zato su krize individualna stanja, i kod osoba podložnijih težem prilagođavanju na izvesne događaje biće jačeg intenziteta, dok kod nekih možda neće ni izazvati krizu.
Krize možemo zamisliti kao linije, granice između opasnosti i šanse. Zanimljiva činjenica jeste da se u kineskom jeziku reč za krizu sastoji upravo od karaktera za reči “opasnost” i “prilika”. U periodu krize hodamo po njoj, tankoj i nestabilnoj liniji- dok, naravno ne dođemo do faze u kojoj je red da zakoračimo stabilnijim stazama. Pak, stabilne staze nisu uvek ni one najbezbednije; suočavamo se sa fazom odluke.
Hoće li nas kriza promeniti na bolje, ili ćemo se dovesti do stanja koje se naziva “tačka sloma”? Racionalno razmišljanje i adekvatan tretman oni su koji će uticati na našu odluku. Dakle, kriza je psihička prepreka koja nam daje mogućost pozitivne životne promene koju ćemo ili prihvatiti, ili odbiti.
Koje vrste kriza postoje?
Dve vrste životnih kriza koje se u određenoj životnoj dobi dešavaju jesu adolescentska i kriza srednjih godina. Javljaju se u određenoj dobi odrastanja, tj. dobi razvijanja naše ličnosti i njenih prioriteta. Konkretno, adolescentska kriza javlja se na pragu odrastanja, a srednjih godina, na pragu starenja, tj. svesti da nam se život bliži kraju. U oba slučaja, za sobom ostavljamo prošlost i otvaramo vrata budućim izazovima; mirimo se sa prirodnim tokom života i svime što on donosi. Adolescentska i kriza srednjih godina spadaju u vrstu razvojnih kriza.
Sem njih, mnoge krize ne moraju biti povezane s životnom dobi u kojoj smo; krize se javljaju iznenada, uzrokovane događajima na koje naša psiha ima reakciju. To su situacione krize, nepredvidive i često vrlo traumatične. Nikada ne možemo predvideti kako ćemo odreagovati na nešto što se još uvek nije dogovodilo, te svaka, pa i najmanja promena, može biti pretnja za nastanak krize. Upamtite, svaka kriza daje vam šansu.
Egzistencijalne krize posebna su vrsta kriza koja se može javiti doslovno bilo kada; uzrokovana životnom dobi ili situacijom, ili ne. Ovakve krize su unutrašnji konflikti sa sopstvenom svesti. Velika količina pitanja na koja ne znamo odgovor, posebno u vezi životne svrhe, budućnosti, duhovnosti, verovanja, dovode nas do nečega što bismo često nazvali ludilo. Biti zarobljen u lavirintu pitanja čiji je odgovor sve teže naći nije ludilo, već reakcija na nepoznato, novo i nepredvidivo. U krizi srednjih godina česte su egzistencijalne krize, u kojima shvatamo i prihvatamo svoju smrtnost, no pre samog shvatanja, “izluđujemo” psihu pitanjima o svrsi svega što smo u dotadašnjem životu prošli.
Najneprimetnije su okolini, jer su unutrašnje, umne. Zato je bitno znati kako da prepoznate osobu koja potencijalno proživljava krizu.
Pomoć, moralna podrška ljudima u krizi može enormno pomoći u izlaženju iz iste kao blistava verzija sebe.
Znaci krize:
- promena telesne mase,
- odsustvo u svakodnevnim rutinama,
- lošije performanse na poslu ili u školi,
- anksiozna stanja,
- nagle promene raspoloženja,
- nedostatak lične higijene,
- neuravnotežen san.
Šta raditi tokom krize?
- Brini o sebi!
Staviti sebe na prvo mesto u fazi u kojoj najčešće preispitujemo svoju shvrhu i budućnost, može biti izazovno, ali i ključno u izlaženju iz same krize. Iako nemate volju za obavljanjem stvari kojima ste se ranije izuzetno radovali, probajte da ih i tokom krize ipak obavljate. Možda će vas podsetiti na to koliko je život vredan i pun satisfakcije ukoliko je tražite na pravim mestima. Spavajte, konzumirajte tečnost, meditirajte, porazgovarajte sami sa sobom. Ukratko, udovoljavajte sebi, jer će vam i telo i um biti zahvalni.
- Potraži pomoć!
U 21. veku mnogo je opakih shvatanja i nepravde koja izgleda nikada neće napustiti naš svet, ali prihvaćenost traženja pomoći povodom mentalnog zdravlja, na sreću, mnogo je napredovala.
Kriza nije ludilo. Imati je i posećivati psihijatra ne znači biti neuračunljiv i psihotičan. Otvorite svoj um i iz njega izbacite sve što vas uzrujava.
- Smatraj svoje vreme prioritetom!
Nije sebično tražiti mir. Energija za suočavanje s problemom ključ je vašeg oporavka i nastavljanja dalje. Izbegavajte prihvatanje velikog tereta, na poslu, u školi, ili domu. Upamtite, oni koji vas vole poštovaće vaše vreme, i ne treba se plašiti sopstvenog sebičluka. Sebičan je onaj koji ne razmišlja o uzrocima vašeg povlačenja od stresa. Sebi ste sve, i hranite se mirom.
Pomozi voljenoj osobi u krizi!
Ako primetite neki od znakova krize, ili je očito, sagledavši šta se sve dogodilo u životu osobe, da prolazi kroz krizu, jednostavno, budite tu.
Budite dobar slušalac, pun razumevanja i saveta. Budite motivacioni govornik, budite najtopliji zagrljaj i najbezbednija ruka za ustajanje.
Ohrabrite ih da potraže pomoć, jer je to vrhunac zrelosti i prihvatanja sebe. Ne plašite se da budete uključeni u proces nečijeg lečenja, jer će vas zahvalnost voljene osobe neizmerno ispunjavati.
Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn (mada tu smo negde i na Twitter-u) ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org.
#Pokreni se!
*Tekst je pripremila i kreirala Jana Šošić, Direktor dizajna.
