Prema rezultatima istraživanja (urađenom na reprezentativnom uzorku opšte populacije Srbije starosti 18 do 65 godina), učestalost simptoma umerene i teške depresije kod mladih je 51,9%, što je skoro desetostruko više u odnosu na učestalost u odrasloj populaciji. Ovakvi rezultati jasno pokazuju da su problemi sa mentalnim zdravljem I te kako zastupljeni I da su nešto na šta treba obratiti pažnju. Postoji dosta načina za prevenciju od problema I očuvanje mentalnog zdravlja. O njima se ne govori previše, a možda je povezanost fizičke aktivnosti I mentalnog zdravlja ono čega su ljudi najmanje svesni.
Odavno je poznato da redovna fizička aktivnost ima veliki uticaj na fizičko zdravlje, ali u poslednjih nekoliko godina istraživanja su pokazala da redovna fizička aktivnost, takođe ima uticaja i na mentalno zdravlje. Mi počinjemo vežbanje zbog fizičkih prednosti, ali da u potpunosti ne razmišljamo da fizička aktivnost ima veliki uticaj na naše mentalno zdravlje.
Vežbanje podiže raspoloženje
Aerobne vežbe povećavanju lučenje endorfina, hormona koji je zadužen za poboljšanje raspoloženja i energije. Kada vežbamo, naše telo oslobađa supstance koji se nazivaju endorfini. Endorfini smanjuju osećaj bola, deluju umirujuće, ali i poboljšavaju raspoloženje. Osećaj euforije koji se može javiti kod intenzivnih treninga snage i kondicije, poznat kao „runner’s high“ nastaje upravo zbog naleta β-endorfina. Što je veći intenzitet aktivnosti, njegove koncentracije su veće. Dejstvo endorfina je slično dejstvu morfina, čak deluju i putem istih receptora. Ali, za razliku od morfina i heroina, endorfini ne mogu izazvati zavisnost. Istraživanje na životinjama je pokazalo da što više dopamina životinja proizvodi, veće su šanse da će biti aktivna. Samim tim se proizvodi sve više dopamina, što je jedan pozitivni začarani krug. Zapravo je dopamin krivac što se „navučemo“ na vežbanje i na taj dobar osećaj.
Fizička aktivnost i stres
Vežbanje smanjuje nivo hormona stresa. Pre svega se misli na adrenalin i kortizol. Sigurno vam je poznat mehanizam „fight or flight“ ili „bori se ili beži“. Taj mehanizam se u ljudskom organizmu aktivira kada postoji određena opasnost, odnosno stres. Tada se pojačano luče adrenalin i kortizol, da bi nas tako spasili od potencijalne opasnosti. I to je dobar mehanizam kada nam je život stvarno u opasnosti. Ali, savremeni život sa sobom donosi mnogo stresa i mozak svaki stres percipira kao opasnost. Čovek je u ovom vremenu konstantno pod nekim stresom, tako da su adrenalin i kortizol stalno povišeni. To postepeno dovodi do slabljenja imuniteta i tada često dolazi do razvoja upalnih procesa i infekcija. Vežbanje nam pomaže da ojačamo sebe, ali i svoj imunitet. Tokom vežbanja se povećava i nivo dopamina (poznatiji kao hormon sreće) i seratonina u mozgu koji su takođe povezani sa poboljšanjem zadovoljstva. Nizak nivo ovih hormona može da prouzrokuje depresiju, tugu, nezadovoljstvo…
Vežbanje kao terapija
Koliko je fizička aktivnost korisna i u borbi protiv depresije pokazuje i istraživanje koje su u saradnji sprovela četiri univerziteta u Sjedinjenim američkim državama 1999. godine na pacijentima koji pate od teške depresije. Naime, istraživanje je obuhvatalo četiri meseca lečenja i šest meseci praćenja pacijenata. Pacijenti su podeljeni u tri grupe, od kojih je jedna dobijala klasične lekove za depresiju, druga je bila podvrgnuta redovnim fizičkim vežbama, a treća je lečena kombinacijom lekova i vežbanja. Rezultati su pokazali da je fizička aktivnost najefikasnija terapija – ne samo da je najveći procenat pacijenata izlečen, već je i procenat ponovo obolelih najmanji.
Zbog pozitivnog uticaja koji fizička aktivnost ima na kardiovaskularni sistem, vežbanjem smanjujemo rizik od oboljenja koja utiču na mentalne sposobnosti poput demencije, blažih poremećaja pamćenja, ali i ozbiljnijih oboljenja poput Alchajmerove bolesti, šizofrenije i hronične depresije. Vežbanje povećava fokus i efikasnost, poboljšava kognitivnu funkciju u srednjem i starijem dobu.
Fizička aktivnost i socijalne veštine
Bavljenje telesnom aktivnošću, pogotovo ako su timske ili se odvijaju u grupi (gde osoba dolazi u kontakt s drugima), omogućava izgradnju i unaprjeđenje socijalnih veština te izgradnju prijateljstva. Socijalne veštine važne su kako bi uspešno komunicirali s dugima, bolje razumeli sebe i druge, kao i da bi izgradili svoju socijalnu mrežu. Pored toga, kod dece pozitivno utiče na kreativnost, učenje i bolje rasuđivanje.
Takođe je primećeno da su samopouzdanje i entuzijazam za životom pojačano izraženi kod osoba koje se bave sportom. Kroz fizičku aktivnost čovek stvara osećaj zadovoljstva i uz uočavanje postignutih rezultata povećava mu se i samopouzdanje.
Vežbanjem se dostiže ideal zdravog života koji kao krajnji cilj ima sreću i zadovoljstvo.
Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org.
#Pokreni se!
*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, Kreator tekstualnog sadržaja.
