Dosta mladih ne može da zamisli svoj život bez društvenih mreža. Navikli smo se da ih svakodnevno koristimo i na taj način se informišemo, komuniciramo, zabavljamo… 

Procenat mladih koji pred spavanje provode vreme na društvenim mrežama iznosi 94%, a skoro 60% njih proveri obaveštenja na svom pametnom telefonu pre ustajanja iz kreveta, rezultati su istraživanja koje je sprovela organizacija Centar za kreiranje politika i strategija. 

Šta su društvene mreže?  

Društvene ili socijalne mreže su online web servisi koji korisnicima omogućavaju raznovrsne vidove komunikacije i mogućnost lične prezentacije. Pristup većini društvenih mreža je besplatan I to je jedan od razloga njihovog brzog razvijanja. 

Koliko vremena se provodi na društvenim mrežama?  

Od 7,98 milijardi ljudi u svetu, prema poslednjim podacima UN, studija je izbrojala 5 milijardi korisnika povezanih na internet, ili 63 odsto, od kojih 92,4 odsto koristi svoj telefon da se poveže na internet. Ova cifra je ipak niža nego 2021. U proseku, korisnik interneta provede 6 sati i 53 minuta onlajn dnevno. Iako ovo može zvučati iznenađujuće, i dalje je za tri minuta manje nego u istom periodu 2021. godine, navodi studija. 

Naravno, ti podaci govore koliko ljudi vremena provode na internetu uopšte, a ne samo na društvenim mrežama. 

Generacija Z (16-24 godine) najviše je zavisna od društvenih mreža, posebno žene. One provode u proseku 3 sata i 11 minuta na nekoj društvenoj mreži, u poređenju sa 2 sata i 40 minuta za muškarce. Ljudi od 55-64 godine najmanje su zainteresovani za društvene platforme.  

Šta mladi objavljuju?  

Na pitanje o kojim temama objavljuju na društvenim mrežama, otprilike polovina tinejdžera kaže da objavljuje o svojim dostignućima, dok 44% kaže da objavljuje o svojoj porodici. Otprilike jedna trećina (34%) kaže da dele stvari u vezi sa njihovim emocijama i osećanjima, dok 22% navodi da objavljuje zabavan sadržaj. Relativno mali broj tinejdžera deli stvari u vezi sa ličnim problemima ili verskim i političkim uverenjima. 

Devojke su aktivnije na mrežama 

Postoje određene demografske varijacije u vrstama sadržaja koji tinejdžeri kažu da objavljuju na društvenim medijima. Stariji tinejdžeri češće objavljuju svoje romantične veze: 26% tinejdžera uzrasta od 15 do 17 godina kaže da objavljuju svoje veze na društvenim mrežama, u poređenju sa 16% mlađih od 13 do 14 godina.  

Devojčice češće nego dečaci kažu da objavljuju ponešto o svojoj porodici (53% naspram 36%), emocijama i osećanjima (40% naspram 29%). 

Koja društvena mreža je najpopularnija, a koja najštetnija?  

Neke od trenutno najpopularnijih društvenih mreža koje su zanimljive većini korisnika sa naših prostora su Tik Tok, Twitter, Instagram, You Tube, Facebook…  

Ipak, Instagram je po broju korisnika I dalje ispred ostalih. Broji preko milijardu korisnika mesečno. Istraživanje britanskog Karaljevskog društva za javno zdravlje, rađeno na uzorku od 1.500 mladih Evropljana između 14 i 24 godine, pokazalo je da je Instagram I najštetnija društvena mreža za mentalno zdravlje mladih, dok Youtube ima najpozitivniji uticaj.   

Negativne strane društvenih mreža  

• Zavisnost 

Hormoni koje ljude čine srećnima su dopamin i serotonin, a njihovo lučenje se dokazano povećava kada objavite sliku ili status na Instagramu ili Fejsbuku. U zavisnosti od toga da li je vaša objava prošla dobro ili loše, menjaće se i raspoloženje. Ono šta se neće menjati jeste potreba da stalno ulazite na svoj profil i proveravate aktivnost. Ubrzo postajete opterećeni eventualnim lajkovima i komentarima koje dobijate ili ne dobijate. Sa vremenom ćete apsolutno svaku životnu aktivnost prilagođavati društvenim mrežama onemogućavajući sebi da uživate u realnim životnim trenucima. 

• Strah od propuštanja 

Na engleskom govornom području postoji skraćenica pod nazivom FOMO (Fear of Missing Out), odnosno strah od propuštanja nečega. Ovaj sindrom se počeo posebno izučavati zbog karakterističnih osobina koje izaziva kod zavisnika od društvenih mreža. Javlja se ukoliko ljudi dovoljno često ne proveravaju svoje profile. 

• Nezadovoljstvo vlastitim životom 

Razlog skoka broja depresivnih i anksioznih osoba, između ostalog, vezan je i za aktivnije korišćenje društvenih mreža. Naime, zbog ideala koji su pokazani na društvenim mrežama većina ljudi gubi na samopouzdanju i počinje da veruje da su tuđi životi mnogo bolji od njihovih.  

• Loš uticaj na verbalne sposobnosti i socijalne veštine 

Onlajn komunikacija odvija se u gotovo istom procentu kao i komunikacija uživo. To ima negativne posledice na verbalne sposobnosti, samu dikciju ili osećaj komfornosti pri kominikaciji oči u oči. Odražava se negativno i na brojne druge sfere koje zahtevaju kontakt uživo.  

Pozitivne strane društvenih mreža 

• Umrežavanje na daljinu 

Društveni mediji omogućavaju da komuniciramo i budemo u kontaktu sa porodicom i prijateljima koji ne žive u istom gradu/državi kao i mi.  

• Vesti 

Važne vesti iz gotovo bilo kog dela sveta mogu se brzo proširiti putem društvenih mreža.  

• Učenje i edukacija 

 Društveni mediji su odlično mesto  za učenje novih veština i preduzimanje koraka ka budućim ciljevima. Na YouTube-u se mogu besplatno pronaći neverovatni vodiči za usavršavanje raznih veština. Nebo je granica kada su u pitanju mogućnosti onlajn učenja danas. 

• Motivisanje i kreativnost 

Postoji ogroman broj uspešnih i uticajnih ljudi na društvenim medijima.  Praćenje onih koji vas inspirišu da se držite pravih vrednosti, sanjate velike snove i unapređujete se, može vas inspirisati da na bolje promenite svoj život. 

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org. 

#Pokreni se!

*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, Kreator tekstualnog sadržaja.