Život u gradovima je u poslednje vreme česta tema, jer su postali mesta u kojima živi najveći broj ljudi. Oni su, takođe, budućnost i pretpostavlja se da će broj stanovnika gradova samo rasti. Ipak, već sada se suočavamo sa određenim problemima vezanim za njih, kao i sa raznim idejama kako te probleme rešiti i unaprediti život u gradu za buduće generacije. Potrebno je da prvo razmotrimo trenutne probleme, kako bi mogli da razumemo ideje za budućnost. 

Trenutni problemi u gradovima 

Gradovi zauzimaju 1% svetskog kopna, ali u njima živi oko 55% svetskog stanovništva (ukupno četiri milijarde ljudi). Oni troše oko 75% energije koja se potroši u svetu i ispuštaju u vazduh oko 80% štetnih gasova. Značajno doprinose globalnom zagrevanju, na primer, stvaranjem urbanih ostrva toplote. 

1. Klima i urbana ostrva toplote 

U gradovima postoje veće koncentracije asfalta i betona koji zadržavaju toplotu, što može povećati temperaturu u gradu, posebno tokom letnjih meseci. Ovo se naziva efektom „urbane ostrvske toplote“ ili „urbanim ostrvom toplote“. Urbana ostrva toplote javljaju se zbog povećanja veštačkih urbanih površina koje se više zagrevaju i povećavaju temperaturu u odnosu na prirodnu sredinu. Pretpostavlja se da je nekoliko ljudi širom Evrope izgubilo živote usled ekstremno visokih temperatura i pokušaja rashlađivanja.  

Gradovi koji su najviše pogođeni 

Velika studija, koja je objavljena u časopisu Nature, pretpostavlja da će Zemlja proći kroz odlazak klime (moment kada će prosečne temperature postati toliko pogođene klimatskim promenama da će staru klimu ostaviti iza sebe) pretežno oko 2047. godine, ali i predstavlja mapu koja prikazuje godinu odlaska klime u različitim gradovima. U najugroženije gradove spadaju Lagos, Kingston i Jamajka. Temperature u Evropi i SAD-u nisu toliko zastrašujuće, mada, ipak govorimo o razlici od možda 20 godina u odnosu na Kingston i Lagos što nije mnogo. U ovim gradovima klima bi mogla biti izuzetno nepovoljna po život ljudi. Problemi u gradovima povezani sa klimom su i zagađivanje vazduha, vode, podizanje nivoa mora… 

2. Nejednakost 

Društvo je oduvek bilo rascepljeno na dva dela. Još je Platon pre dve i po hiljade godina govorio:

„ Svaki grad, svejedno koliko mali bio, podeljen je u stvari na dva grada, grad siromašnih i grad bogatih“.

U gradovima se mogu videti karakteristike veličanstvenosti, ali i bede.  

Preko milijardu ljudi danas živi u slamovima. Ta reč podrazumeva prigradsko naselje vrlo siromašnih i društveno odbačenih ili „potisnutih“ stanovnika. Slam čine kuće od lima, kartona, plastike ili nekog drugog priručnog materijala, ali i kuće čvrstih struktura. Slamovi nemaju vodovod, struju, kanalizaciju ili osnovne usluge, poput zdravstva. U njima vlada siromaštvo i nezaposlenost. Podloga su za kriminal, narkomaniju, alkoholizam, visoku stopu mentalnih i drugih bolesti, pa i samoubistava. Prenaseljeni su, ne postoji nikakva administrativna evidencija o njihovom stanovništvu, niti bilo kakva organizovana uprava. Ovakvih naselja ima širom sveta – zovu ih favele u Brazilu, bidonvilles u Africi, bustees u Indiji i Pakistanu, barong-barong na Filipinima, gecekondu u Turskoj… 

Sa druge strane, u istim tim gradovima žive i oni koji se smatraju bogatima, ili čak ekstremno bogatima. Možda je najbolji primer nejednakosti, New York. 

Siromaštvo u New York–u 

New York je grad velikih nejednakosti. Podaci pokazuju da je za ljude u najsiromašnijoj bruklinskoj četvrti Brownsvillu, u kojem 76 posto stanovnika čine afromamerikanci, očekivani životni vek je 74,1 godinu. Ipak, na Manhattanu živi se u proseku 85,4 godine, odnosno 11 godina više. Među 86 hiljada stanovnika Brownsvillea, četvrtina odraslih nije završila ni srednju školu, a 40 posto ih živi ispod granice siromaštva. Naravno, brojke na Wall Streetu su suprotne. Treba napomenuti da se New York smatra gradom sa najviše bogatih na svetu – 345.600. Gradovi, jednostavno, pojačavaju i dobre i loše strane života. 

3. Nedostatak prirode i lepote 

U pismu koje je 1854. godine indijanski poglavica uputio američkom predsedniku, kao odgovor na zahtev da se njihova zemlja otkupi, jasno se vidi kako indijanci gledaju na gradove:

“Izgled vaših gradova bolan je očima crvenog čoveka. Ali, možda zato jer je crveni čovek divljak koji ne razume ništa? Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta gde se može čuti otvaranje lišća u proleće ili drhtaj krila mušice. A možda zato jer sam divlji i ne razumem. Buka u gradovima je uvreda mojim ušima. Izgleda da beli čovek ne opaža vazduh koji udiše. Kao čovek koji umire mnogo dana, on je otupeo na zagađen i loš miris vazduha.”

Ima istine u njegovim rečima. Zaista, uništavamo prirodu, a naši gradovi sve više gube “dušu”, pa postaju obična gomila betona kojoj bi trebalo da se divimo. Čini mi se da je nema više lepote u modernim zgradama, kao da su neopipljive i previše jasne. Naravno, manjak drveća, biljaka i uopšte živog sveta je veliki nedostatak gradova. Ne samo da to stvara podlogu za zagađenje, već, takođe, negativno utiče na zdravlje. Dokazano je da se nivo stresa smanjuje pri boravku u prirodi, kao i da je to dobro za zdravlje. Međutim, poneko drvo između mnogo zgrada ne možemo nazvati prirodnim okruženjem. Zbog ovakvih problema se i dešava suburbanizacija, preseljavanje stanovništva u obodne delove grada. 

4. Otpad 

Problem otpada u gradovima je jedno od prioritetnih pitanja. Na globalnom nivou oko 2 milijarde ljudi nema pristup uslugama sakupljanja otpada, a oko 3 milijarde ljudi nema pristup kontrolisanim odlagalištima otpada. Količina generisanog otpada stalno je u porastu, dok je reciklaža još uvek na niskom nivou. U Srbiji se reciklira manje od 1% komunalnog otpada, dok puno otpada završi na nekomunalnim deponijama, takozvanim smetlištima. 

Ovo su samo neki od problema sa kojima se suočavaju gradovi i koji će se tek ispoljavati u budućnosti. Svet pokušava da ih reši kroz koncept pametnih gradova. 

Izgled gradova u budućnosti 

Razvoj pametnih gradova podrazumeva niz aktivnosti kojim se poboljšava kvalitet života građana, stanje okruženja i ekonomije, a do željenih rezultata stiže se upotrebom informacionih i komunikacionih tehnologija.  

1. Zgrade će postati ulice 

Zgrade će biti višenamenski prostori za rad, učenje, opuštanje i povezivanje, različito korišćeni ujutru, u podne i uveče. Ideja je da zgrade formiraju vertikalnu verziju ulice, sa svim potrebnim sadržajima. Na primer, na krovu će biti vrtić, bazen i staza za trčanje. U okviru zgrade nalaziće se prodavnice za hranu, zdravstvene usluge i sve neophodne ustanove. Infrastruktura treba da omogućava povezanost i umreženost, jer je upravo to glavni cilj pametnih gradova – da apsolutno sve bude povezano. To znači usluge koje se koriste zajedno, kao i prostore dizajnirane za sve uzraste, i smeštaj za više generacija. 

2. Urbana poljoprivreda i bašte na vrhu zgrada 

Vertikalna urbana poljoprivreda je deo koncepta pametnih gradova. Radi se o gajenju hrane za gradsko stanovništvo u samim gradovima, čime bi se oni pretvorili u ostrva zelenila, umesto trenutnih ostrva toplote. Ova ideja je već ostvarena u najrazvijenijim zemljama. Ceo sistem je vertikalan, biljke su poređane po policama, a hrana se gaji na neočekivanim mestima poput starih fabrika, napuštanih fabrika… Koristi se dvadesetostruko manje vode. U Africi već postoji uzgajanje hrane u transportnim kontejnerima, tako da hrana uvek bude sveža. Ja ne verujem mnogo u ovakav način uzgajanja hrane, jer mislim da je za uzgajanje hrane potrebno prirodno okruženje i prostor, ako želimo da unosimo kvalitetnu hranu. U svakom slučaju, vertikalna poljoprivreda i bašte na vrhu nebodera su pravac u kome čovečanstvo ide. Definitivno će biti primetni u održivim gradovima budućnosti.

3. Gradski saobraćaj je u međusobnoj komunikaciji 

U budućnosti, trebalo bi da senzori budu postavljeni svuda po gradu i da na taj način ljudi dobijaju tačne informacije o svim dešavanjima. Automobili će da komuniciraju sa semaforima i tako će minimizirati broj vozila koja se zaustavlja-pokreće u stambenim područjima, a pametno ulično osvetljenje može da prati nivoe saobraćaja i da na odgovarajući način usmerava sisteme za navigaciju u automobilu. Takođe, usavršiće se aplikacije za parking, koje već danas mnogi koriste.  

4. Podzemne strukture i tuneli 

Ideja je da se što više iskoristi prostor ispod zemlje, iako to, po meni, nije najbolje mesto za ljudske aktivnosti. Bolje bi bilo koristiti podzemlje samo za transport. Prostor je od suštinskog značaja, ali i niski troškovi energije i izgradnje. Podzemne strukture eliminišu potrebu za temeljima, što smanjuje troškove izgradnje. Osim toga, temperatura ostaje stabilna, smanjujući račune za grejanje i hlađenje do 80%. U Singapuru je ova ideja skoro ostvarena, dok Helsinki razvija podzemni grad sa tržnim centrima, putevima, bazenima , sadržajima za decu… 

5. Mostovi na nebu 

Nebeski mostovi, takođe, predstavljaju viziju za budućnost. Zapravo, oni nisu vizija. Postoje. Većina ovoga o čemu sam pisala već postoji u najrazvijenijim državama. Budući gradovi sastojaće se od takozvanih „zatvorenih programskih“ nebeskih mostova u kojima se nalaze kancelarije i restorani, poput povezane hibridne zgrade u Pekingu. Više će se koristiti liftovi bez užeta, koji ne idu samo gore-dole, već i levo i desno. 

Zaključak

Spekuliše se o još gomilu ideja za budućnost, a mnoge od njih su, kao što rekoh, već ostvarene u nekim delovima sveta. Činjenica je da je vreme pametnih gradova došlo brže nego što smo mogli da pretpostavimo. Neki govore da ćemo uskoro biti svedoci letećih vozila, pokretnih traka za prevoz, nadzora svakog pojedinca… Možda je to dalja budućnost, a možda je bolje da se inovacije poput nadzora kod nas nikada ne dese. U svakom slučaju, pametni gradovi ne rešavaju problem nejednakosti, već ga još produbljuju. Doprinose potrošnji energije i mislim da neće značajno pomoći pri rešavanju problema klimatskih promena, a još manje, uništavanja prirode. Oni jesu budućnost, ali treba da porazmislimo da li su sve te inovacije dobre za nas, tačnije, treba li ih u potpunosti prihvatiti.

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a contact@pokrenise-mladi.org. 

#Pokreni se!

*Tekst je pripremila i kreirala Nina Petrović, Kreator tekstualnog sadržaja.