Putevima životnih kolebanja, vaganja i donošenja odluka svih spektara težine nije lako hodati, naročito ako lutate bez mnogo iskustava u već sličnim situacijama. Mladi ljudi neretko se tokom stasavanja po prvi put sreću s licima života s kojima ne znaju kako adekvatno da se suoče, i za donošenje odredjenih odluka često traže iracionalno opravdanje.

Najracionalnije od svih iracionalnih, nedokazivih opravdanja jeste intuicija, definisana i shvaćena na različite nacine od strane naučnika, filozofa, psihologa, pa i zastupnika pseudanauka. No, je li iko od njih utvrdio tajne intuicije?

Šta je intuicija?

Svakodnevna i prosta definicija intuicije opisuje je kao “šesto čulo”, odnosno, unutrašnji glas i individualna “podsvest” koja nam “govori” kako postuputi, ili nameće neko drugo mišljenje koje predosetimo.

Relativno je da li je intuicija realna pojava ljudske psihe, ili kvazi-sredstvo opravdanja određenih neosnivanih postupka. Mnogi misle da je intuicija obično sujeverje odobreno samo ljudskim umom, dok druga polovina zastupa mišljenje da je intuitivnost ljudskog uma svakodnevno prisutna i izuzetno delotvorno sredstvo pri ljudskim radnjama.

Nauka se takođe bavila ovim pitanjima, kroz istoriju. Da li je intuicija naše šesto čulo, da li postoji, da li se može naučno definisati i dokazati njeno prisustvo?

Filozofi su posebno opčinjeni intuicijom još od antičkog doba i svoje zaključke preneli su i u moderan svet.  Platon je prvi zastupnik intuicizma i propagira ga savremenicima kao jedini pravo, istinsko shvatanje, a intuiciju opisuje kao izvor “prave istine”.

Šta misle filozofi novog veka?

Mišljenja savremene filozofije razvijena su i krajnje različita. Filozofi koji veruju u intuitivnost opisuju je kao nesvesno razumevanje, ali i manje logicnim objasnjenjima. Na primer, poznato je mišljenje da je intuicija unutrašnji glas koji je zapravo ljudska volja. Ta volja ne ispoljava se direktno, uglavnom zbog neke vrste poricanja i nevolje da je to zapravo naša volja, pa je nazivamo intuicijom. Konfuzno, zar ne?

Neki stručnjaci veruju da je intuicija fantazija i verovanje koje smo podsvesno, razmišljanjima, procesuirali kao istinu. Filozofi su pak dosta subjektivniji od psihologa i, iako slična, mišljenja im se razlikuju po jasnoći. Kod psihologa, stavovi o intuitivnosti su racionalniji.

Šta kažu psiholozi?

Psiholozi koji veruju u intuiciju gledaju na nju kao na sredstvo; sredstvo donošenja odluka, sredstvo opravdanja postupaka. Ona je, navodno, sposobnost, koja ljudima omogućava sticanje nesvesnih saznanja.

Intuicija je granica racije i mašte, granica svesti i okidač ljudskih postupaka. Karl Gustav Jung, poznati psiholog, bavio se temom intuicije i krajnje je zanimljivo opisivao, zbog čega treba biti upućen u njegova istraživanja. 

Šta kažu oni koji ne veruju u to?

Pored svih navedenih opisa intuicije koji su vas do sada potencijalno uverili u njeno postojanje i funkcionalnost, možda će vas samo par stavova o njenoj fiktivnosti razuveriti.

Intuicija nema jednu, konkretnu, ustaljenu definiciju koja je univerzalna za sve umove, da li iz sveta nauke ili ne. Takođe, nije dokazano iz kog dela mozga proističe intuicija.

Dakle, može se reći da je fiktivna sve dok ne bude imala konkretne dokaze za svoje postojanje.
Intelekt se često totalno razdvaja od intuicije, te se govori da ni sam intelekt ne može biti svestan pojma koji je definisan kao intuicija.

Čitav začarani krug oko intuitivnosti i njenog postojanja izuzetno je zbunjujuć i težak za shvatanje, jer se retko zapitamo o čemu je reč kada izgovorimo: “Imao/la sam osećaj da će se ovo desiti!”

Koja sila se krije iza tog osećaja? Intelekt, fantazija, mašta, iluzija, osećanja? Hoćemo li ikada znati?

Ako želite da se nađete u našim rubrikama i dobijete priliku da podelite svoje priče i prilike ili ljudi iz vašeg okruženja, pišite nam na našim društvenim mrežama Instagram, Facebook, LinkedIn ili putem mail-a office@pokrenise-mladi.org. 

#Pokreni se!

*Tekst je pripremio i kreirao Jana Šošić, Direktor dizajna.